Y P O C FREE

spring 2013. SUBOTICA / SZABADKA

nO. 9

theme : merengs /dok o lica Novi

Svet A lovakrl (F)ld! Cherry Hill Drugari iz kraja

lyrics
Desya Lovorov Wooden Ambulance Ljudske potrebe

prose essay
Kamen u depu Pradede roda robotskoga Mrtav ohlaen Feniks deravci Kitmtt angyal U.D. Veled vagyok, ne flj

poetry
ao, Melani Sijalica Kikt Der Smesa Moj oak The Morning After Pill Kako ivi Mrtav ohlaen

artists
Jelena Grujii Darko Stojkov Jovana Relji Nenad Rackovi Milan Anti Gala aki Klj Adrin Bjorn Bookwich Olivera Parli Svetlana drnja Desya Lovorov Radovan Popovi Marija Markovi Petar Tukan Szllsi Gza Evet Makk

workshop
Gotam i Avalon Vukova osveta Ko je Irina? O nonom mraku

ART: Olivera Parli

POD POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU I MINISTARSTVA KULTURE RS A TARTOMNYI KULTURLIS TITKRSG S A SZERBIAI KULTURLIS MINISZTRIUM TMOGATSVAL

theme
Merengs
Mr msfl rja a padlt bmulta taln fel sem tnt volna, ha nem nyitnak r hevesen a kollgk, hogy emlkeztessk: fl ra mlva lapzrta. Ezttal sem szmtott, mint ahogyan az sem, mit szl a fnke a legjabb eszels tmavlasztshoz, a..... Most csak egyetlen kp lebegett eltte, egy folt, egy tintafolt, amit valaki az 1900-as vek elejn megalkotott, s elhreslt vele, mint egy csodlatos mreszkz atyja. De mit mr, s minek azt mrni? Ja, s leginkbb, mirt mrik ezt rajta? A felesge tlete volt. Mr ekkor tudhatta volna, hogy semmi rtelme. A hzassguk msodik vben mr nem fekdtek le egymssal. Csak a lmpaolts kattan hangjra emlkszik az estkbl. Katt. Semmi tbb. Sem csk, sem eszkimpuszi, sem egy lels. Magban csak jgkirlynnek nevezte. Ezrt mindig is gondban volt, amikor a puccos estkre magval kellett vinnie, ahol a kedves felesge nevt krdeztk. Vgl is nagy nehezen kikpte, hogy Izabella. Majsztorovics Izabella. Nos, Majsztorovics Izabella kt ve pedzegette mr az elvls gondolatt, egsz pontosan gy fogalmazott: Elvlunk. S ha ezt akarta, akkor tudni lehetett, hogy ez most sem lesz mskpp. De immron tbbrl volt sz. A fikrl, azokrl, akiket egytt nemzettek, s csak azrt lettek ketten, mert egyszerre fejldtek ki a n mhben. Az a nmber nem a kegyelet virgval temette el ezt a hzassgot, hanem harcot hirdetett, s nem is akrmilyet. letekkel jtszott, a fiai letvel. Pontosabban a fiaik letvel. Magnak akart mindent, s az rdemleges firkszkereset hinyban a gyerekek feletti jogot kvetelte, eszkze pedig rdgi volt, az rlet bizonytsa. Azt lltotta, maga Lucifer volt eleddig az gyasa, akit a frje testestett meg. gy kerlt jsgr bartunk a pszicholgus boncasztalra. A n cseppet sem hasonltott kllemben Majsztorovics Izabellra. Nem volt szp, s mg vonz sem. Mgis valami hihetetlen rzkenysggel bnt a szavakkal, hamarjban az ujja kr csavarta, s mr a falvdrl kellett lekapargatni, amikor hirtelen egy brt mutatott fel neki, s azt krte, mondja el, mit lt rajta. ressg. Olyan, amit juls eltt ltunk, mint amikor arra krnek: hzz be egyet magadnak! De csitt. A padl erezete egy hossz folyszer vonalba ment t, amit egy hegy ontott magbl, s partja gy vonaglott, mint egy kjtl izz n teste. A vge valami csodlatos energitl duzzad vzess, ami valami fensges rzst klcsnztt a haboknak. Hallom a vz hangjt, azt, amit nem lehet tordtani, ami elnyel engem s t is, Majsztorovics Izabellt, a volt felesgemet. Pap gota

no.9
Novi svet
Smiraj... Nestane sve... Opet samo ja u svetu tiine... I tamo je divno... Tamo je savreno... Polja kukuruza se niu, proleu... Pokisli listovi kao da vape za Suncem, za ivotom... Dozivaju leto, dozivaju taj zlatni san koji ih prekriva tek nekoliko meseci u godini... Ravnice, savreni predeli. Proteu se u nedogled, u beskraj... Tek u daljini se pojavi ona nedokuiva linija horizonta, koja kao da je granica. Ali... granice nema. Ona postoji samo u naim mislima. Te magine take koje viu: Stani! Nosimo ih u sebi i nismo ni svesni koliko ih je. Postoji u svakom od nas ona granica koje se najvie plaimo. Da, ta granica jeste tu, ali neopipljiva je. Nestvarna je, a opet smo u stanju da se za nju drimo vre nego za bilo ta... Granica strepnje... Ona magina koju, ako prekoraimo - nita vie nee biti isto. Nepoznata ljubav, knjiga, izazov, osmeh, razgovor, osoba... Neznano putovanje koje je ve bilo predodreeno da se desi, a da toga ni svesni nismo bili... Svaki dan to doivljavamo. Svaki dan je nova borba, nova savladana prepreka. I pita se: Gde stane sve?! A kada sklopi oi i mrak se uvue u tvoje odaje, shvati da si snage imao za taj dan i samo za taj tren - i da nijedan sekund nije bio izgubljen. I ako si bitku izgubio, zna da je i to bio potreban dobitak. Mudrost loeg iskustva ipak jeste nezamenljiva. Strah te pokua savladati, ali mo maa prevlada tobom i zna da i sutra borba bie tvoja. Zna da sutra opet nailazi novi talas... Nekada odroni deo stene, nekada je raspri u komade, a tvoje e bitke i dalje stajati spokojno. Ipak, zna da je odron bio suvian deo. Teret, koji je voda morala da odnese. I taj nemir uzburka sve... Opet horizont... Ali ovaj je nepredvidiv, nestrpljiv. eka te i doziva u nadi da e uleteti u dubine i traiti sebe... Opet... Da li e ponovo doi do granice i savladati sebe?! Tada te vue na sve strane, lomi valove o tebe... A ti si svestan da tvoja granica jo nije tu. Ide dalje, dublje... Ostanem u udu, sa svojim mislima...To zelenilo, polje koje znam da e se pojaviti. Ne donosi dobro. Nije to buenje. Nije to bitka. To je moja granica. To je moj momenat prelamanja. Zatvorim oi. Talas, jo jedan, drugi, trei... Pa, opet, znam da plivam. Ma mogu i da lebdim na vodi - proverila sam... I setim se tada. uda postoje, deavaju se svaki dan... Kada uletimo u ono nepoznato i savreno. Proletimo kroz minsko polje... I kada doemo do granice, umesto da biramo put, mi je pomerimo... Dalje i dalje.... Smiraj... Opet tiina... Ravnica... Ta predvidivost.... Ksenija Tasi

www.danilokis.rs

no.9
Dokolica
- Negativna si. - A ta je to tako pozitivno na ta bi trebalo da uzvratim istom merom? - Ne seri. - Ne meaj fizioloke potrebe s tvojom nemoi da izae na kraj sa mnom. - Igra se. - Igram li se? Posmatra ga. Pali novu cigaretu. - ta hoe? - Da razgovaramo. - Ne seri. - Ko sad mea fizioloke potrebe sa svojom nemoi da izae na kraj s drugom osobom? Rasputa kosu. - Hoe da me jebe? - Neu. - Nee? Zato? Nisam ti dovoljno privlana? Ne die ti se na ene? Vie voli deake, a? Duva mu dim u lice. - Ne. - Ne die ti se uopte? - Dosta. - Hoe to u tvojim godinama. - Dosta, jebote! Mora li od svakog pokuaja razgovora da napravi prokletu svau? - Ne svaam se. - Nego ta radi? - Tako razgovaram. - I s ocem tako razgovara? - Njemu samo novac traim. - Hoe novac? Vadi novanik iz depa, otvara ga i prua joj novanicu od hiljadu dinara. Prihvata je i stavlja meu dojke. - Hoe je nazad? - Kuko bolesna. Smeje mu se. - Hteo bi, a? Hajde.. - To eli? - Prvo se dogovorimo oko cene, a onda mogu da elim ta god ti eli da elim. - ta radi, jebote? - Pokuavam da saznam. - ta? - ta hoe od mene. -Rekao sam ti. - Slagao si. - Hoe da ti kaem da hou da te jebem? - Hou istinu. - Rekao sam ti je. Sada ne znam ta elim. Ne elim ovo. - ta? - Igranje. - Ne igram se. Reci mi to. Prilazi joj. Uzima joj cigaretu iz ruke. - Ti si bolesna manipulativna kuka. - I? - Svia mi se. - Znai hoe. - Jebote! Ne vrti se sve oko toga! - Da nee moda da me eni? Da me gleda svaki dan do kraja ivota i plaa sve moje raune? Gluplji si nego to sam mislila ako to eli.

theme
- emu? - Opa. Krenuli smo. emu? Ka lepim oseanjima. - Znai, loi se na razgovor. Hoe da ti odglumim napad anksioznosti ili odrecitujem neto? - Vraamo se unazad, znai. - Ovo ne vodi nikud. - Otkud zna? Jesi li pokuala? - Dovoljno puta. - Dovoljno? Ti si, mala moja, odustala dovoljno puta. - Ja nisam tvoja. - Dobro, de, nisi. - Tako. - Hajde, vraamo se na poetak. Ko si ti? - Za tebe vena nepoznata. - Ne ba. - A da ode odavde? - A da nam skuva kafu i da razgovaramo? - Razgovaramo i ovako. - Hou da razgovaram sa tobom, ne sa tvojom maskom. - Ali ja neu da razgovaram sa tobom. Uopte. Prilazi poretu, pristavlja dezvu. Sipa kafu u dve olje na tufne. Seda za sto. - Sedi. Poslua ga. - I ta sad? - Nita. - Pij kafu, ohladie se. Sede utke i ispijaju kafu. Jelena Luki

- Ne. To je tvoja odbrana. Nisi ovo, samo se pravi. Ne glumi loe, ali ni preterano dobro. Drugi to ne vide jer ih ne zanima. Ti ih ne zanima. - U redu, Frojde, jesi li gotov? - Toliko dugo glumi neki poluivot, neke poluosobe, da si zaboravila na sebe. Ne dozvoljava nikome da ti se priblii. Govori kako ti je dobro samoj, jeste, ti si ona koja voli slobodu, kao to drugi voli Boga, da, naravno da jesi, a u sutini jedino to eli jesu mu i deca. ezne za hepi endom iz amerikih filmova, a svaku ansu odbacuje. - Hoe sad da me jebe? - Ne. Neu da te jebem. Da, die mi se im proeta i ostavi zvuk potpetica u vazduhu, die mi se im prekrsti noge, dok sipa pie, jeste, loi me, ali neu. Ne tako. - Nego kako? Znam. Hteo bi da mi nabije na ovom stolu ovde, ili bolje onom u kuhinji i prodre u mene, putajui me da gledam u otrice noeva. - To te pali? - Da li je bitno? - Bitno je. - Ne elim da razgovaram o tome. - U redu, idemo polako. Reci mi neto o sebi. - Nosi se. - Netaan odgovor. - Nosi se iz mog stana. - Potrudi se malo, moe ti to bolje.

Jelena Grujii

www.danilokis.rs

theme
A lovakrl
A 4. emeletre felrve, miutn kipihenem magam, a testbeszdemre bzom azt a feladatot, hogy tvol tartsa tlem az embereket. Ma nincs kedvem bartkozni. Csak gy sugrzik bellem ez az zenet, az ismersk rm nznek, ok, szia, elfogadjuk, ma nem az a nap van, hogy a folyosn dumlunk veled ra eltt. Miutn megbizonyosodom rla, hogy ezt megrtettk, s senkit nem bntottam meg, s hogy ettl mg nagyjbl szeretnek, hagyom a gondolataimat ramlani. Mivel egyltaln nem tart sokig, hogy valami zavar jusson eszembe, a folyosrl eszembe jut a krhz, a krhzrl a hullk, a hullkrl meg hogy mit lmodtam az jszaka. Azt lmodtam, hogy egy parkban stlva tallkoztam egy halottal, aki kista magt a srjbl csak azrt, hogy beszlhessen velem. Kedvesnek tnt, az arra stl emberek sem feszengtek amiatt, hogy ppen egy hulla igyekszik kifel a tlvilgbl a mi vilgunkba, gyhogy megvrtam, hogy gondosan kissa magt, s mint egy macska, lerzza a lbairl a fldet. Ezutn megtapicskolta a kisott fldet, hogy valahogy azrt kinzzen mr az a nyitott sr, aztn rm nzett, s azt Megltom V-t, rm nz s mr jn is felm. A testbeszdemet teljesen figyelmen kvl hagyva, az intimszfrmba berobbanva, gusztustalanul felvillanyozva odajn hozzm. Nem a nevemen szlt, hanem egy becenven, amit csak s kizrlag hasznl, senki nem hv gy engem. Mintha jban lennnk. Pontosabban, mintha lennnk valahogy. Bartkozni akar. Beszl valamirl, kzben zavarban is van, olyan az arca, mint egy paprdarab, ami rmben gombcc gyrdik, aztn kisimul, aztn megint gombcca gyrdik. Elfordtom a fejem, s megprblok tltni a falon. Persze ez nem sikerl, de ettl fggetlenl olyan hatrozottan fixlom a tekintetem a semmibe, hogy biztos nem mozdul a szemem semerre, vagyis eslytelen, hogy rnzzek V-re. Mert ha rnzek, kirz a hideg, s legszvesebben leordtanm a fejt. Azt, hogy hogy nz ki a feje, nem rom le, mert egyszeren kptelen vagyok r. Olyan ez, hogy az ember nem ellenkezik, s hagyja, hogy az orra eltt kt darab hungarocelt drzsljnek egymshoz perceken keresztl, noha rosszul van tle. Tmondatokban kommuniklok, kzben borzaszt nagy erfesztseket teszek azrt, hogy tlssak a falon. Mivel mg mindig nem megy el, a szksgleteimet hvom segtsgl. Fzok? Melegem van? Pisikaki? Kv? Kv! Kvt kell innom! Mondom neki is, t persze nem hvom, erltetek egy mosolyt, s rohanok is le a lpcsn. Szval a hulla kista magt s azt mondta, hogy: XY, ne feledd, a j l mindig elre eszi a fvet! (Azrt rtam azt, hogy XY, mert nem akarom, hogy azt higgytek, hogy rlam szl ez a trtnet, rlam, aki ezt rom). A j l... elre eszi a fvet... j... l... hm..., kzben lerek a bfbe, nincs sor, krem a kvmat, bfs src j fej, soha nem krdez semmit. Csak adja a kvt. Vajon ltezik-e ilyen kzmonds? Sejtem, hogy mit jelenthet, nem rgdunk a mlton, hanem megynk tovbb, meg ilyenek, de meg kell tudnom, hogy ltezik e ilyen monds, vagy ezt az n agyam tallta ki. Eszembe jut a kzpiskols felvtelim egyik feladata. rni kellett 5 olyan kzmondst, amiben szerepel llat. Kzmondsokbl mindig nagyon rossz voltam, ugyanis mi nem vettk meg soha azt a nagy, ha jl emlkszem, piros knyvet, aminek valami olyasmi volt a cme, hogy: Szlsok s kzmondsok. gy az ilyen jelleg hzikat nem a knyvbl oldottam meg, hanem gy, hogy amikor dlutn mentnk apuval valakihez, akkor pr sr utn a jkedv felnttek segtettek, s mondtk, ami eszkbe jutott. Tbb-kevsb pontosan. Visszatrve a felvteli feladatra, nem hagytam resen, ugyanis valami halvny emlkeim voltak llatos kzmondsokrl. A kvetkezket rtam: Bagoly mondja verbnek. Laposkodik, mint rka a tyklban. (???) Sok diszn gyz. A 4. s az 5. helyet resen hagytam. Hinyossgom ellenre felvettek a gimnziumba, gondolom jt rhgtek a javts kzben. Habr gyakran nem olyan dolgokon rhgnek az emberek, amin, gondolom, hogy rhgnnek. Egyszer, amikor arrl tanultunk, hogy mi okozhat erekcit, s a tanrn sorolta, hogy tapints, zek stb., szagok helyett azt mondta, hogy szarok. Rhgtt az egsz osztly gondolja az olvas. Ht nem. Csak n rhgtem. Aztn gyorsan abba is hagytam, s magamban szgyenkezve lebasztam magam: Ugyan mr, XY, szaroktl erekci, ht ez egyltaln nem nevetsges! Lnyeg a lnyeg, nagyon foglalkoztatott, hogy vajon kitalltam-e a kzmondst, vagy egy mr ltezt idztem fel alvs kzben. A jv generci kognitv pszicholgusa lvn, remlem, azt teljesen kizrtam, hogy valamelyik elhunyt rokonom prbl velem kommuniklni. Na j, nem teljesen, egy-kt napig eljtszadoztam ezzel a gondolattal. Az rrl direkt ksek, mivel egyltaln nem vagyok biztos abban, hogy V. felfogta, hogy nekem nem esik jl vele kommuniklni. s egyltaln nem vagyok biztos abban sem, hogy ha egyszerre megynk be a terembe, nem fog mellm lni. Ez klnsen aggaszt,

no.9
gyhogy nem csak tt, hanem tz percet is ksek. Addig odallok egy napos ablak el, s mint a gykok, hagyom, hogy a nap felmelegtse a testemet, hogy az immr ezzel az jult ervel tudja vgezni feladatt (ami a mai napon az emberek tvoltartsra szolgl befel fordul testbeszd). Arra gondolok, hogy legutbb, amikor voltak vendgeim, milyen sok kekszgolyt megettem, s hogy milyen rosszul reztem magam ettl. Azt hittem, hogy hnyni fogok. Vgl nem hnytam. Aztn a kekszgoly ksztsre tereldik a gondolatom, arra, hogy milyen j rzs az, amikor elfelejtem felgyrni a ruhm ujjt, s meg kell erre krni valakit, akit szeretek, mivel az n kezem ekkor mr ragacsos... gyri fel, mit sem sejtve arrl, hogy milyen jt tesz nekem, n meg csak bizsergek kzben. Aztn jra a lovas kzmonds... Tudnak a lovak egyltaln htrafel stlni? Esetleg htrafel futni? Nem, azt biztos nem... s enni? A rossz l htrafel eszi a fvet? Milyen az a rossz l? Eszembe jut, hogy padlmosskor akkor jr a legjobban az ember, ha bellrl kezdi, gy, amikor a szoba vghez r, onnan kilpve a szraz helyet mg felmoshatja, aztn pedig szabadon mozoghat tovbb a laks tbbi rszben. Viszont ha fordtva csinlja, visszafel vgig kell mennie a lbval az egszen, ami pedig valsznleg mocskos, mivel dleltt a parkban jrt, s hullkkal beszlgetett, vagy valami ehhez hasonl. gyhogy, ha errl lenne kzmonds, valahogy gy hangzana: A j hziasszony htrafel trli fel a padlt. Valjban ez nem is kzmonds, hanem egy mondat, ami egy praktikrl szl. s valszn, hogy az n lovas kzmondsom nem ilyen gyakorlatias, s ms szinten kell rtelmezni. Kzben eszembe jut, hogy n egy kicsit flek a lovaktl. Azrt, mert apukm egyszer elmeslte, hogy a faluban, ahol nevelkedett, egy l leharapta valakinek a flt. Mert mrges volt r. Mrmint a l az emberre. Hogy mirt volt mrges, nem tudom, de szmomra elkpzelhet, hogy azrt, mert egyszeren nem brta a pofjt. s azt is el tudom kpzelni, hogy n odalpek az llatkertben egy lhoz, s nyjtom neki a fvet, amit a kerts azon oldaln szedtem, amin n vagyok, mert csak ott van f, s a l rm nz, s n hasonl rzseket vltok ki belle, mint V. bellem. s a l megltja a fejemet, a szemldkmet, ami olyan halvny, hogy gy nz ki, mintha botovlnm, meg a sztll fogaimat, esetleg ppen rhgk valamin, s vletlenl rfgk is kzben, meg egyszeren azt li t, hogy kirzza a hideg. s nem rti, hogy mirt nem tartom tiszteletben az l testbeszdjt, s csak nyomkodom a szjhoz a fvet, kzben ilyeneket mondok, hogy: Jaj, l, te milyen aranyos l vagy! Radsul az arcvonsaim rmkben vonaglanak ssze-vissza... Ht mit mondjak, hnyinger. s a l ott helyben leharapja a flemet. Teljesen lehetsges. s az az igazsg, hogy megrtenm ezt a lovat. s mivel n tudom, hogy ez lehetsges, az llatkertben nem etetem a lovakat. Nem azrt, mert fasz vagyok, hanem azrt, mert nem akarok erszakoskodni. A terembe belpve kifigyelem, hogy hol l V. Olyan helyre lk, ahol nem lthat, ugyanis attl is rosszul vagyok, ha tudom, hogy nz htulrl. Mindekzben borzasztan gonosznak rzem magam, ugyanis soha nem tett semmi rosszat ellenem. Na mindegy, gyorsan tlteszem magam azon, hogy lehet, igazsgatalanul vagyok vele olyan, amilyen. Az rn tovbb merengek, eszembe jut, hogy nemsokra lesz a Tr Rudi-sorsols, mg nyerhetek 1 milli forint rtk vsrlsi utalvnyt, de mg a nem tudom milyen mzlinek is bekldtk a kdjt (vagy ahogy a bartommal mondjuk, mzli), azzal pedig 11 millit lehet nyerni. Azrt rtam gy, hogy a bartommal, s nem gy, hogy a faszimmal, mert valamelyik nap hallottam lnyokat arrl beszlni, hogy a frfiak, ha ppen egy szmukra attraktv nvel beszlgetnek, akkor gy utalnak a prjukra, hogy a csajom, ezzel jelezve, hogy van, de nem annyira lnyeges. Errl kt dolog jutott eszembe: Basszk meg az attraktv nk, meg hogy n nem szeretnk senkinek se a csaja lenni, s gy gondolom, amit elvrunk a prunktl, neknk is hasonlkppen kell tennnk. Ezt sokan nem rtik, pedig nagyon egyszer. Teht, milyen j lenne az az egy milli forint. Lenne sok j ruhm, meg ms j cuccaim is, amikre borzasztan szksgem van. Tbbek kztt egy tskra, ami megy a tlikabtomhoz, meg egy tlikabtra, ami megy az egyik tskmhoz (ahhoz, amelyik nem megy a mostani tlikabtomhoz). Aztn jnnek a szoksos rn ls gondolatok. Mi lenne, ha valaki felllna, s elkezdene ssze-vissza lvldzni, s a tbbieknek hirtelen le kellene bukniuk a fldre, mert klnben meghalnnak, vagy hogy milyen vicces lenne, ha a tanr hangosan elfingan magt, vagy ha resne az pletre egy replgpdarab, mint a Donnie Darkban. Aztn eszembe jut mg sok minden ms, ami csupa j, csupa rossz s csupa mindenfle rzssel tlt el, de tudom, hogy a mai nap merengsnek a cscspontja elmlt. A lovakrl most mr mindent tudok, gy ht figyelek inkbb az anyagra. Fbin Elza

www.danilokis.rs

no.9
(F)LD!
Aki nem tud semmit, nem szeret semmit. Aki tehetetlen: rtelmetlen. Aki nem rt semmit, nem is r semmit. Aki viszont rt, az szeret is, nz is, lt is (Paracelsus) A XXI. szzad gyermeke vagyok. Csak msodlagos szerepem, hogy ljek. desanym nem a szlm, motorolajjal mkd masink selejtjeknt alkottak. A fld aljn lek. Most szlettem meg, de mr el is stak, mert n, a megtesteslt vilg mocskaknt, a fldbe val vagyok. letclom a fiktv demokrcia s tolerancia ljenzse, mg az letem rn is. Erre szlettem, csak ez ltet. Programrs vge. Futtats... Hiba. Hiba?! Nem n vagyok a hiba, n a kivlasztott vagyok. n vltom meg az emberisget. Ajndkot kaptam, nem ktelessgem alvetettnek lenni, igenis fellzadok a hatalmas elmk ellen, akik gnyt znek bellem s a markukba rhgnek, hogy nyluk szinte mr elrasztja az olcs pnzen importlt, tvolkeleti munksok kizskmnyolsa rn vett, kttt sznyeget. A lzads az n feladatom, hogy az lehessek, aki n akarok lenni, hogy azt tegyem, amit n akarok. Most szlettem meg, de mr vrrel mossk ldozati testemet, mely gy tocsog a vrtl, mint ahogy a diszn dagonyzik vgan a trdig r srban. Arcomon minden hazugsg gykeret ereszt, s belegeti magt fldi mivoltomba. Mindenkinl eljn az a pillanat, amikor a nagy knyv cmlapjn visszatekint magra, arra, hogy semmilyen lruha nem takarja el lnye szpsghibit. Most szlettem meg, de lettartalmamra csupn egy v garancit tztek ki. Csak ennyi id ll a rendelkezsemre, hogy eldljn, vajon alkalmas vagyok-e a szocializldsra, vagy annyira nem tudnak befolysolni a kls tnyezk, hogy vgl knytelenek a sznyeg al sprni, vagy fizetni, hogy tartsam a szm, nehogy megingassam ezt a gondosan kialaktott, ltaluk felptett utpit. Fldnk khg, az utolskat llegzi. Ahhoz, hogy egy jobbat alkossunk, a csecsemk kivtelvel minden ltezt el kellene puszttanunk. Az jszlttek lennnek az j kisistenek, akik jjteremtenk a vilgot. jbl a nomd letforma kerlne hatalomra, s kezddne minden ellrl Mintha olyan egyszeren mkdne a folyamat, akrha egy zenegpben gombnyomssal tetszs szerint zeneszmokat vltogatunk. Shkravan Alekszandra

theme
Dokolica
udno je kako ovek, sve dok ne shvati teinu slobodnog vremena, ni ne obraa panju na njega. Pa tako kao dete provodi ono vreme to mu je dato u igri i istraivanju sveta oko sebe kako bi, kad odraste, shvatio koliko je vreme dragoceno. U trenutku kada se pretrpa obavezama, ovek udi za dokolicom. Vremenom se navikne da su slobodno vreme zamenile obaveze, i tako prou godine, a navika ostane. U trenutku kada doe do dokolice, ovek se uplai. Ostane kao tek niklo stablo u vekovima staroj umi i samo eka, eka da opet obaveze dou i da ustaljeni mehanizam proradi. Razbiti tu mentalnu blokadu da, u trenutku kada se slobodno vreme nae, bude iskoriteno, deluje kao veliki korak. Znam iz iskustva koliko mi je bilo teko odvojiti vreme za gitaru kada sam poinjao da sviram. Sada, posle tri godine, nisam ba siguran da sviram gitaru u dokolici, vie je to neka navika koja me ini srenim. Ovde se taj put nekako zavrio. Dokolica mi deluje kao neka vrata koja, kada se pojave, moje je da odluim da li u kroz njih da proem i vratim se sa neim novim, ili u samo blenuti u njih i razmiljati ta mogu da uradim ako proem kroz njih. Na kraju,ona ipak ostaje kao kojekakva nevidljiva sila, neka druga dimenzija u kojoj se na mozak sa rada prebacuje u razmiljanje i stvaranje. lpak, ona sama bira koga e i kada da pozove sebi, a one koje ne pozove, dok su mladi, ostavi da rade, nadajui se da e je sami pozvati kada zavre sa poslom. Nikad je nee pronai, previe se plae svojih misli. David llovvac

DOKOLICA
Radi stalno da ivet bi mogao, kad bi ivet znao, ti radio ne bi. Sudbina uvek ritam menja. Otmi se vremenu. U aktivnoj dokolici ti svoj postani. Dosada - porazna je stvar za karakter tvoj. Najdublje su dosade kod onih to dosadu izbei poznaju, uivanjem ispunit prazninu. Svet se injenjem stvara, a i neinjenjem isto, takav je nebeski tao. Umori se od toga da umoran nikada ne bude. Ne ekaj priliku - stvori je, budi ovek koji se oteo vremenu. Marija Kustudi

Darko Stojkov

www.danilokis.rs

theme
Zavodljiva mekoa dokolice
Je li dokoliarenje obavljanje svakodnevne rutine u slobodnom vremenu poput itanja novina, gledanja televizije ili razgovora s prijateljima i poznanicima? Ili je dokolica puno ekskluzivniji pojam rezerviran samo za neke, a ne za sve? Je li dokolica suvremena (moderna) ili anakrona (arhaina) po svome nastajanju? Ona sigurno jest odjek prohujalih vremena i zato neki misle da se u modernim vremenima ne zna dokoliariti. Ona nikako nije sve to se ini kada se ne radi i sve ime se ispunjava slobodno vrijeme. Ona je kreativna lijenost nedostupna mnogima. Moe li se dokolicu povezati s motivima vjetra, rijeke, oblaka, valova, mora, livade, s bojama tirkiza, smaragda, purpura, bakra, s jeseni i s malim mjestima? Kako osvijestiti postmodernistiku dokolicu globalnog svijeta? Ovo su sve naizgled banalna, jednostavna pitanja, moda ak na prvi pogled nepotrebna i suvina. Meutim, ona u sebi kriju mogunost razliitih odgovora ovisnih o poziciji iz koje odgovaratelj gleda na njih, a mogu inicirati razliite odgovore koji e u sebi zaustavljati pogled iz filozofske, etike, estetske, pravne, socioloke ili psiholoke perspektive. Ovako postavljena pitanja tragaju za odgovorom u kontekstu radoholiarske energije, brzoga vremena, brzih misli, brzih promjena, u vremenu kulture i civilizacije temeljene na paradoksima poput nikada nisam imao vie novaca, a istovremeno nikad nisam imao manje vremena i nikada nisam bio toliko nezadovoljan sobom. injenica je, meutim, da slobodno vrijeme, uvjetno ga tako nazovimo, danas slui samo za zabavu, tulumarenje, spremanje po kui ili nabavljanje svakodnevnih potreptina u shopping centrima, dok kao da vie ne postoji kreativno vrijeme, vrijeme tiine, vrijeme za razmiljanje, vrijeme za susret sa samim sobom. Kao da je zauvijek iezla potreba o kojoj pjeva John Lennon u jednoj od svojih posljednjih autobiografskih pjesama Watching the Weels, a u kojoj otprilike kae: Ljudi misle da sam poludio, a ja sjedim i samo promatram kotae kako se okreu inim vrijeme. Gdje je dakle nestalo, kamo je oteklo to vrijeme u kojemu smo si mogli priutiti biti ono to jesmo, a ne ono to se od nas oekuje? Zdenka Janekovi Rmer u tekstu Otium litterarum, utoite, ishodite, uvodno postavlja slino pitanje. Pita se ova autorica je li otium, uena dokolica, utjelovljena samo u idilinoj Arkadiji, je li ona san, bijeg od stvarnosti ili od djelovanja? Odmah potom nudi i jedan mogui odgovor: Upravo u trenucima izostanka svih radnih moranja dogaaju se prostori u kojima unoenjem novih dimenzija miljenja mogu biti potaknute promjene unutar osobe. Biti sam sa sobom ne znai biti besposlen i ljenariti, kae Igor Mandi, koji zna rei da je dokolica nain samospoznaje i osobnog napretka. Neki e pak govoriti kako je dokolica bliska meditaciji, neki da je vaan intelektualni, mentalni, kreativni i emotivni proces. Prepoznati dokoliarenje u proznome tekstu znai iznai onaj prostor u kojemu je pripovjeda usporio naraciju, u kojemu su likovi stali na loptu prepustivi se sebi i svojim mislima. Ukoliko ovu diskretnu manipulaciju horizontom oekivanja prihvate i itatelji, onda e oni kao vaan dio komunikacijskog trokuta morati priznati kako su trenutci dokoliarenja i njima potrebni, ali kako su istodobno i nadalje rijetki. Ako je dokolica uistinu kreativna ljenost graanske provinijencije, onda su rijetki hrvatski pisci koji znaju kroz tekst eksplicitno pozvati itatelje na dokoliarenje, jer su i osobno optereeni tempom, karijerom, imperativom uspjeha (intimno & javno), borbom za mo i utjecaj i budui da niti sami ne pronalaze razloga za dokolicu na nain na koji su svojedobno neki autori znali pronalaziti razlog za pisanje pjesme ili slikanje. Nadalje, stanje duha u koje su dovedeni i pisci i itatelji onemoguava drugu, onu emotivno-moralnu pretpostavku za dokoliarenje. Naime, ako su i jedni i drugi emotivno prazni i potroeni u dananjem vremenu u kojemu se jedva spaja kraj s krajem, onda ne mogu pronai dovoljno mentalne energije (itaj: strasti) za dokolicu. Osobno mislim kako u ovom postmodernom ludilu samo oni izabrani mogu prepoznati naine dokoliarenja. Tako dokolica postaje iskljuivo njihov izbor borbe s tranzicijskim svakodnevljem.

no.9
Na dokolicu se danas gleda kao na eksces, ona je ustvari izazov kojim se odupire letargiji, ona je bunt protiv ope kakofonije, ona zaustavlja preputanje medijskim agresijama. Onaj koji moe ni u emu prepoznati ugodu pa se u ritmu dana zaustaviti, pogledati prema oblacima sluajui vjetar kako se sputa niz kronje, onaj koji e opaziti svjetlucajua zrnca praine uivajui u tiini vlastite sobe, taj zna kako se vrijeme mjeri iskljuivo vlastitim osjetima. Mogu li i znaju li suvremeni hrvatski knjievnici bez obzira kojemu geografskom krugu pripadali prepoznati tajnu koju nosi dokolica? Pozivaju li njihovi likovi ili pripovjedai itatelje na dokoliarenje? Jesu li nai pisci Mediterana, poput Senka Karuze ili Rade Jarka sauvali sklonost otiumu litterarumu i otiumu cum dignitate? Na koji nain sjevernjaci (npr. Irena Vrkljan, Edo Popovi) ili Panonci (npr. Stanko Andri, Anelko Mrkonji) piu o dokolici?. Za odgovorima sam tragala itajui produkciju hrvatske proze, posebice one objavljene unazad nekoliko godina. Stanku Andriu npr. u prvome dijelu Simurga polazi za rukom razliite slike iz ivota na slavonskom selu povezati u ritminu, stilski dojmljivu, gotovo lirski melodinu, specifinim ravniarskim mirnim fluidom natopljenu cjelinu. I ne samo to. Andri je okakim sokacima uspio udahnuti vjetar ravno s Balatona utiskujui u njih iri europski arm. Sluti ovaj autor kako tek tada itava arheologija preivjelih olupina iz prolosti izlazi iz svoje anonimnosti postajui prostorom sklonim meditativnim, dokoliarskim arkadijama. Simurg je ambijentalna autobiografija (moe se za Pavliiev apudl napisati isto) u kojoj su autor, pripovjeda i lik, bez obzira to su izbjegli tipinom autobiografskom sporazumu o identinosti, osobnu kreativnost pronali upravo u mirnoi panonskog prostora. Impresija provincijom, u irem smislu te rijei, u Simurg utiskuje odraz slavonskog historiografskog toposa kao i pripadajuu duhovnu batinu koja moe biti razotkrivenom samo u trenucima potpunog preputanja dokolici. Rijetke su knjige koje zrae zadovoljstvom pripovjedaa koji moe zamisliti toliko razliitih stvari skrivenih u zrncu praine, u kojima se moe otkriti kako samoa i nakupljena utnja progovaraju jezikom bolje od bilo ega. Jedna je od takvih knjiga zasigurno zbirka kratkih zapisa Vodi po otoku (2005) Senka Karuze. Pedesetak minijatura iz Vodia kondenzira atmosferu jednog posve specifinog ivota na neimenovanom otoku koji je uspio odoljeti veini stereotipa brze svakodnevice. Naime, mjesto radnje svih pria onaj je dio otoka koji svojom prostornom izolacijom kao i oslabljenim djelovanjem povijesnih, ideolokih i inih procesa, stanovnicima omoguava i ostale slobode u odnosu na one neslobode dominantne u kopnenom prostoru, npr. slobodu preputanja dokoliarenju. Karuza se zaustavio upravo na tim oslobaajuim mjestima otoke ezgistencije, na mjestima prednosti koje donosi poseban ivotni ritam. Spori ritam dana nam treba, kae pripovjeda u jednom trenutku sieste. U priama se razjanjavaju brojni intimni pripovjedaevi prostori utkani u niz detalja koji ine otoku svakodnevicu. U njezinim se tiinama i samoi pronalaze tragovi koje civilizacijska brzina brie. Upravo se stoga priama o otokom ritmu vremena i ljudima u njemu (Ponistra, Redikul, Veja, Amerika), o tajnama otokih delicija (brujet, nonia manitra na pomedore, gradele, formula za poseban okus mramornog kolaa tete Kate), o prirodnim ugodama koje odiu kozminou (koj, Brod) itatelji trebaju prepustiti i osjetiti dokoliarske uike koje nude mali, jo uvijek nedirnuti prostori. Irena Vrkljan je takoer na jednom jadranskom otoku zaustavila vrijeme. U Dnevniku zaboravljene mladosti (2007) ona, utopljena u dokoliarske misli, traga za rijeima kojima bi mogla opisati svoj duhovni portret. Upisivanje sebe u tekst ona ini paljivo, u tiini, mirno. Finom su narativnom osjetljivou posebice protkane one biljeke kojima se opisuju trenutci osame, utihe, sjete, prozirno sive boje. Ovo dnevniko samooblikovanje zasigurno e vratiti itatelje ponovnim itanjima njezinih knjiga jer se upravo u Dnevniku konano otkriva ono filigransko ja nasluivano u Svili, Berlinskom rukopisu, Dori.

www.danilokis.rs

no.9
Otoki dnevnik skinuo je sve nametnute koe Irene Vrkljan. Pozornost usmjerena spram potpune autorske slobode biljeenja neizgovorenih rijei, snova, tuge, ljubavi, punina minimalizma dnevnike biljeke, impresija Stanievim slikama s korijenjem u tijelu, reenice o samoi prostora u kojemu se dodiruju samo boje, pisma koja prima, neinzistiranje na kontinuitetu biljeenja kao ni na opisima svakodnevnih banalnosti, samo su neka od mjesta ovih zapisa u kojima se, kako pie u autoriinoj napomeni, prepoznaje stalna elja za bijegom ove graanske cure nesklone dugim prianjima, posve iskrene i njene. Dakle, sklone dokoliarenju. Dnevnik nije inicijalno pisan za objavljivanje (sluajno je naen 2005. u kutiji na vrhu ormara u Klaievoj), on je posve osobna potreba nastala u dokolici, potreba za kratkim tumaenjem dogaaja, ali i za biljeenjem impresija. On je Ireni Vrkljan predstavljao svojevrstan odmak od zbilje, otvorivi joj prostor za ne biti s ljudima, a bjelina papira dala joj je priliku za samoouvanjem. Stoga su ovi dnevniki zapisi mjesto u kojemu je titila vlastitu osobnost od izvana nametnutog joj drutvenoga portreta, oni su povrina jezera ispod kojeg poiva pravi ivot... ja ga ponovno ivim, kada proitam neku rije jer vie ivim u svijetu mate. Pustinje (2008) Rade Jarka takoer su nastale iz elje za opisivanjem protoka vremena, iz potrebe da se biljei ono to ostavlja dojam uenja i blage nostagije. Pri tome autor posebice brine o poetici prostora o kojemu pie (Dubrovnik, Lokrum), o atmosferi koja odreuje kafi na Pilama tik do gradske vreve, o kulturolokom identitetu stradunskih kamenih ulica kao i o kontekstualnoj amblematskoj prepoznatljivosti ljepote provincije koju pripovjeda batini obiteljskim priama i predmetima nalik onima iz staretinarnica. Kroz vidljive i nevidljive slojeve teksta razotkriva se, za anr autobiografije jedno posve neoekivano urbano otuenje od samoga sebe, jedna meka distanciranost od ljudi utisnuta u potrebu za dokoliarskom osamom uz knjigu, ali i uz tetkine krojeve iz burde i zagluujue krike iopa. Emocionalna toplina onoga koji se prisjea utkana je u minimalistike opise osjeaja sree, posebice u trenutku kada se nakon cjelodnevnoga kupanja iza uiju i po obrvama prepoznaju bijele naslage soli, ili u onome trenu kada se opsjednutost drveem pretvori u njeni dodir hrapave izbrazdane kore bora. Jarak svjesno izabire fragmentarnu formu, diskontinuitet u naraciji, kako bi razbio narativnu iluziju od geometrije, gramatike i smisla, jer detalji o kojemu pie (singerica, stol, drvo, rupa u zidu, poari, crvene knjige iz biblioteke Re i misao) imaju svoju unutarnju antropologiju i posve osobnu mitologiju. Sauvati osobnu sklonost dokoliarenju u buci grada, prepustiti se njezinoj zavodljivoj mekoi i kreativnoj putenosti nije jednostavno. Sjedei u osjekom Superu, tvravi lapijanerske lakoe ivljenja, Anelko Mrkonji je kroz tridesetak pria zabiljeio svakodneve rituale stalnih gostiju toga kavanskog prostora. Dokoliari se uz rub okruglog ili etvrtastog stola, uz ank ili uz veliku staklenu stijenku pogleda prema onima koji uz nju prolaze. Prelijevaju se emocije, prepriavaju se osobne tragedije, pretresaju se zbivanja u gradu, uti se i smije. Ovaj prostor ima posve osobnu unutarnju, kolektivnu biografiju uz koju se autor iz dana u dan vezivao, o kojoj je u ovim priama (pro) govorio. On ima i antropoloko utemeljenje satkano od meusobno suprostavljenih udnji koje obuhvaaju potrebu za sigurnou, za intimnim razotkrivanjem pred sluajnim poznanicima, za izdvajanjem i susretom, za neposrednou, za samoom i komunikacijom. Te specifine urbane potrebe za odreenim mjestom susreta, za razmjenom informacija, za taloenjem emocija donesenih s kunoga praga, ona su energija koja okuplja najee neimenovane likove o kojima Mrkonji pie. To nisu nasukani Osjeki brodolomnici neslavne sudbine koji u Superu provode svoje nostalgine dane, ve pojedinci kojima je dolazak u Super dnevni ritual ivljenja, razgovaranja i dokoliarenja. Autor uspijeva iz njihovih ivota rastvoriti slojeve emocija kao da ljuti taloge nakupljenih praznina. Ovi za velike urbane prie nevidljivi, a opet tako znaajni ulini ratnici, ovi laviranim tuem prikazani obrisi enskoga tijela, kao da su posljednji flneuri koji slobodno etaju gradom gledajui ga iz prikrajka. To ljutenje emocije, taj diskretan autorov pogled bez vulgarizama i agresivnosti, prepoznaje se i u desetak enskih aktova nastalih u kavanskom dokoliarenju. Mrkonjieve Prie iz Supera (2009) vezane su za prostor u kojemu se ne

theme
mora neto dogoditi da bi zasluilo biti dijelom prie o njemu. Iz prie u priu ne razvija se ono imaginarno koje omoguuje bijeg i izbjegavanje, koje posreduje ideologije i javne kulture, nego imaginarno koje ulae u prisvajanje pojedinanog vremena, prostora, fiziolokog ivota, osjeaja, enje. Pravo na prie iz Supera, na ivotni stil, na vrstu ivota u gradu, na sklonost dokolici, na potisnutu emociju, posve je banalni napad na buku, na umor, na koncentracijski svijet dok grad trune ili se raspruje. Neobian put, rei e neki. Na posve drugi nain istu urbanu buku napada Edo Popovi slijedei misli Michela De Certeaa koji u svojoj studiji Invencija svakodnevice postavlja tezu kako je hodanje prostor iskazivanja. Specifina retorika hodanja, kako to naziva ovaj autor, posjeduje implicitnu figurativnost i dvoznanost. Iako ona u Popovievoj knjizi Prirunik za hodae (2009) nije striktno vezana uz urbani prostor, ona ima vlastitu epistemologiju i vlastiti stil (npr. na stijeni Velebita konfiguracija tla i Popovievih koraka mora se itati kao da je misao ili misaoni sklop, proces). Jezik koraka je tjelesan, performativan, on je blie onom osjeaju dokoliara ije su misli ili apstrakcije zainjene asocijativnim citatima. Popovi u dokoliarskim hodanjima Velebitom pomilja na rijei Annie le Brun, Kakuza Okkakure, Dane Vukuia, Radivoja Simonovia, Ernesta Sabata. Popovi ne odlazi iz grada kako bi susreo ljepotu drukijeg (iskonskog, nedirnutog, istog) nego potvrdio tu misao u sebi samome. Stoga se ini kako je cijela njegova knjiga svojevrsno uvanje iznimnosti osjeta spoznatih prilikom meditativnoga ritma hodanja prirodom. Hodanje tako postaje elja za tiinom, za nestajanjem, za susretima s oblakom. Preko suglasja osobnih koraka i elje za izmicanjem iz brzine grada, autor nastoji zgusnuti vrijeme, odnosno sam hod pretvoriti u osobno vrijeme. Upoznavajui velebitski prostor od kasnoga ljeta 2006. godine, kroz petnaestak eseja (Parceliranje svijeta; Slijediti svoju sjenu; Zemaljske orgulje; Konji i leptiri; Voda) autorovo hodanje obiljeeno je radou. Upravo je taj osjeaj dominantan u Priruniku za hodae koji i itatelja potie na imievsko uenje spram svijeta koje se oslanja na intuiciju vie nego na razum. Zbog toga osobitoga usklaivanja ovjeka s njegovom eljom, hodanje poput psihoanalize moe osim kreativno-dokoliarskoga imati i terapeutski uinak. Hodanje potie stvaranje imaginarne geografije koja prostor ini nastanjivim ne samo tijelom, ve i memorijom pogleda, okusa, utnje, legende koja je u njemu pohranjena pa poput rebusa eka na deifriranje od strane prolaznika. Onih kreativnih, naravno. O prostornoj memoriji i njezinoj nastanjivosti u osobnom pamenju dovoljno govori sasvim jednostavna reenica poput: Tada sam prvi put disao oblak. Ljepota prirode, prema Wordsworthu, ima smirujui uinak, izaziva emocije blagotvorne za duu koje potiu na traganje za dobrim u samima sebi. Kao da je ta ljepota probudila Popovia iz urbane narativne obamrlosti, usmjerivi njegovu pozornost na udesnost trenutka. Popovi, eta preko govora o prostornom detalju koji postaje objekt njegove udnje, istodobno upozorava i pristaje na utnju, prazninu i dokolicu. Oni su za njega mediji obilja jedino utnja i pogled prema plavom ili zelenom odgovaraju elji jezika da kae sve. Mediteranski prostor navodi na dokoliarenje vie od ostalih, pokazujui pri tome osobiti smisao za rekonstrukciju identiteta povlaenjem pojedinaca u hedonistiku osamu. Jer dokolica je i kreativni statusni simbol, neto zbog ega se npr. eli biti piscem bez obzira kojemu knjievnom krugu pripadali. Ona je prostor individualnosti i bezvremenosti. Razlikuju se samo tipovi dokoliarenja, ali smisao dokolice ostaje isti. Potrebno je samo znati spoznati njezinu zavodljivu mekou, to predavanje osami, odmoru i kreaciji. Htjeti, moi znati. Koristei se hamvaevom manirom, rekla bih kako na kraju ostaju samo dvoje: Bog i dokolica! Jer Bog je u sedmome danu, onome neradnome, stvorio i osmislio svijet, rekao mi je Boidar Violi dok smo jednog kasnog kolovokog dana etali arboretumom u Trstenu. Helena Sabli Tomi

Jovana Relji

www.danilokis.rs

theme
Prikazom teorijskih postavki Ratka Boovia o dokolici, kao i opisom ivota/umetnosti Nenada Rackovia, u radu e se razmotriti naini provoenja dokolice u smislu podsticanja autonomije pojedinca, njegovog oseanja i poimanja slobode. Rad e pokuati da predstavi dokolicu kao vreme koje oslobaa individuu od ustaljenih misaonih tokova i omoguava joj transcendenciju u drugaije svetove kao to je umetnost. Dokolica e se u radu, isto tako, opisati i kao prostor koji individui omoguava kreativno prepoznavanje, stvaralako sazrevanje i kritiko formiranje stavova prema pojavama i svetu koji je okruuju. Pitanje na koje e ovaj rad pokuati da odgovori je: Kako (o)drati vreme i prostor individualne dokolice, dok smo okrueni industrijom masovne zabave, koja nastoji da nas (za)dri u ravnodunom i pasivnom stanju dokonosti i dosade? Teoretiar Ratko Boovi smatra da se u prethodnom periodu komunizma/socijalizma preterano uzdizala vrednost proizvodnog rada (kome ovek treba u potpunosti da se posveti), to je imalo za posledicu pogreno intoniranu terminologiju. Kad se do fetiizma slavio proizvodni rad, dokolica je pogreno deifrovana. tavie, dovodila se u vezu sa pojmom besposlica. Nikako da se shvati da dokon, besposlen ovek nije isto to i ovek u dokolici.1 Istiui da se dokolica tada razumevala kao dokonica, odnosno kao besposlica, kao neto to je sporno i negativno, Boovi ukazuje na potrebu da se pojmovi (dokolica/dokonica) ponovo revalorizuju. Dokonica je kad ne znamo ta emo sa sobom, kad nas nema za tvoraki in, kad nismo najblii sebi, kad nismo u onoj intimnoj tiini u kojoj zapravo pulsiramo snagom svojih ubeenja (ili svoje slobode ili svoje intime ili svoga kreativnog procesa) i konano, kad ubijamo svoje vreme. To je bila masovna pojava (ubijanje vremena), a pritom gotovo i da zaboravljamo da se to i dalje nastavlja, naroito kod mladih ljudi da ubijajui svoje vreme ubijamo svoju najveu i najvredniju imovinu.2 Ratko Boovi odreuje dokolicu kao vreme u kome ovek posveen samoi i meditaciji (kontemplaciji) razvija sopstvene duhovne i telesne potencijale. U stvari, dokolica je forma tiine koja je preduslov za shvatanje realnosti i za stvaralako pregnue.3 Dokolica se, isto tako, moe definisati i kao mogunost otkrivanja linosti na kreativan nain, jer vreme provedeno u dokolici, razvija kod oveka raznovrsne potencijale, kao to je sposobnost za razonodu i relaksaciju sopstvenog tela, svesti i oseanja (u samoi i/ili u druenju sa drugima). Otuda, dokolica predstavlja vid egzistencije koji je dobrovoljn odabran kao najbolji nain ovekove samorealizacije... Ona je put do oveka kao stvaralakog i slobodnog subjekta.4 Opstajui u uslovima potroakog drutva i masovne kulture, dokolica (p)ostaje jedina sfera autentinog, kreativnog razvoja oveka i njegovog potvrivanja kao samosvesne individue. Stoga dokolica zauzima vanu funkciju u razvoju linosti, jer u njoj i kroz nju pojedinac kreira sopstveni ivotni stil. Meutim, iako je zadobila znaenje vremena u kome individue razvijaju i usavravaju svoje intelektualne i/ili kreativne sposobnosti, dokolici stalno preti opasnost da postane deo masovne industrije zabave. Provodei se najee u kupovini (shoping-u) po trnim centrima i na zabavnim muzikim/vizuelnim spektaklima, dokolica staje u slubu kulturne industrije i turizma, kao vreme koje treba (u)troiti u cilju rasta kapitala, tj. kao vreme u kojem se treba odmoriti i pripremiti za njegovo ponovno stvaranje. Zahvaeni tim kapitalistikim ludilom, ljudi pristaju zaraivati novac rtvujui dokolicu, da bi zaraenim novcem mogli kupiti besposlicu u kojoj e moi teko zaraeni novac troiti na stvari koje im u biti ne trebaju.5 Dokolica se u obliku dobre ili loe robe nudi na tritu svakodnevnog ivota doputajui da se individualni stil ivljenja oblikuje u skladu sa razvojem i potrebama potroakog drutva. Zadobijai status robe, dokolica sve vie poinje da se odnosi na robnost i postvarenost, a sve manje na autonomnost.6 1 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 7. 2 Prof. dr Ratko Bozovic.wmv, 8. 2. 2011, 3 Ratko Boovi, Od dosade do dokolice, u Socioloka lua I/1, Filozofski fakultet Niki, 2007, str. 17. 4 Isto, str. 18. 5 Sabina Vidulin-Orbani, Fenomen slobodnog vremena u postmodernom drutvu, 01. 19. 2010, na http://www.scribd.com/doc/25393906/Fenomen-slobodnog-vremena# 6 Obrad Samardi, Nataa Krivokapi, Teorijski pristupi slobodnom vremenu, Filozofski fakultet Institut za sociologiju, Niki, 2008, u Socioloka lua III/2, Filozofski fakultet Niki, 2009, str. 143.

no.9
Meu teoretiarima preovladava shvatanje da masovna potroaka kultura podstie manipulaciju ovekom. Publika masovne kulture sastavljena je od atomiziranih pojedinaca koji istupaju kao masa, odriui se svojih personalnih svojstava, uniformiui se. Za razliku od zajednice, masa predstavlja neorganizovanu grupu, u kojoj pojedinci gube svoj identitet; meu njima ne postoji vrsta veza niti oseaj zajednitva, pripadnosti i solidarnosti.7 elja za kupovinom/troenjem najizraenija je u dokolici, pri emu se kupovina/troenje posmatra kao ponaanje kojim se neguje ovekova pasivnost. Postajui razonoda koja se (kao i svaka roba) reklamira, kupuje i troi, dokolica se danas provodi u pasivnoj i ravnodunoj konzumaciji. Ona je sada samo fragment potroakog drutva i deo njegove praznine.8 Prvobitno znaenje dokolice kao ostvarenja kreativnih mogunosti i individualne slobode izbora, danas se pretvara u svoju suprotnost dosadu. I, zaista, dosada nije nita drugo do mrtvo vreme bitisanja, ivot bez aktivnog stava i bez kreativnog odnosa prema stvarnosti. To je vreme teskobe i ame. I to je najgore, to je trajanje bez interesovanja i bez radoznalosti.9 Istiui da je dosada bolest mate10, Boovi ukazuje da je dosada postala savremeni izraz oveka lienog stvaralakog podsticaja, ideala i moralnih vrednosti. Kad u ovekovom ivotu nema oseanja za ljudske nevolje, kad zgasnu ovekove plemenite strasti i kad ga obuzmu bezvoljnost i nemar, tada stanje dosade nije mogue izbei.11 Stoga je problem/pitanje savremenog doba: Kako (o)drati vreme i prostor line dokolice, dok smo okrueni uticajima masovne potroake razonode, koja pokuava da nas (za)dri u ravnodunom i pasivnom stanju dosade? Odnosno, pitanje: Kako je mogue ostvariti kreativnu, alternativnu, autonomnu umetniku praksu i/ili ivotni stil u doba materijalno motivisane sveopte digitalizacije i komercijalizacije kulture i drutva? * nastavak teksta na 32. strani Olivera Eri

SKEJTING DOKOLICA UMETNIKA NENADA RACKOVIA - IZAZOV UMNOG PREOBRAAJA I/ILI PROKLETSTVO USAMLJENIKOG OSLOBAANJA

na http://www.youtube.com/watch?v=yXsgeEUK1yg

7 Nataa Krivokapi, Slobodno vrijeme i masovna potroaka kultura, u Socioloka lua II/1, Filozofski fakultet Niki, 2008, str. 66. 8 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 392. 9 Ratko Boovi, Od dosade do dokolice, u Socioloka lua I/1, Filozofski fakultet Niki, 2007, str. 8. 10 Isto, str. 9. 11 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 129.

www.danilokis.rs

no.9
Dokolica
Nita vredno ne nastaje u urbi. Sve to je vano, trai vremena da sazri, i misli, i doivljaji, i oseanja. Ponekad se najvanije stvari u nama dese onda kada nita ne radimo, kada nam se nita ne dogaa. Tek nam dokolica ini da otkrijemo sebe i druge. Sebi retko ostavljamo slobodnog vremena. lzbegavamo dokolicu jer se zbog nje oseamo krivima. ini nam se da bi morali stalno biti neim zauzeti. Ponosni smo na to to smo zauzeti, kao da vie vredimo, to smo zauzeti. Zapravo smo u stalnom bekstvu, a da to sebi ne priznajemo. Pretrpavamo sebe besmislenim obavezama, trimo na zabave koje nas ne ispunjavaju. Ako nita drugo, blenemo u televizor. lli surfujemo internetom. lzbegavamo da ostanemo nasamo sa svojim mislima i svojim oseanjima. Ne dozvoljavamo im da se razviju. Unitavamo ono najvrednije u nama. Vreme za dokolicu bi se nalo da mi to zaista elimo, ali mi to izbegavamo jer se bojimo svojih misli, svojih doivljaja, svojih oseanja i ne doputamo im da sazru. Aleksandar Milodanovi

theme
Tekst van konteksta prie
ta imamo osim istine i emu uopte slui istina i zato se doavola troiti na nju kad tako je divno i bezbedno i mirno i spokojno iveti ovako kao ja pa ak i kao i ti i svi smo mi tu negde oko proklete sredine i nikako da zakoraimo iz tog kruga kojeg tako blagorodno i bahato nazivamo sretnim i sreenim ivotom jer kad god nas neko upita kako smo ili kako ide mi smo tu spremni kao pitolj i odmah opalimo neto poput nije loe ili moglo bi i gore ili ide nekako i druge neke sline gluposti kojima preokupiramo svoje mozgove troei se uzalud troei se bezrazlono dok istim tim ljudima dajemo opravdanje da nam odgovore isto na isto to pitanje koje emo i mi njima postaviti i onda se sluajno tu nae jo neki poznanik koji ve odavno nije nikoga upitao kako si ili kako ide ili ta ima novo i tako dalje i tako dalje i jedina istina u svemu tome je da se svi mi isto oseamo i da isto tako dobro znamo da svi znaju da se svi mi dobro oseamo i da nije loe i da bi moglo biti i gore i bolje i uvek se nae pokoja re koja e da utei ali ne daj Boe da se unese pometnja jer na ta bi nam onda susretanja liila kad bi svi mi krenuli sa priom kako se oseamo zaista i da kaemo ta nam se desilo i ta nam se deava i ta oekujemo da se desi i kako smo bedni i sami i tuni i kako nam se plae ali nismo u mogunosti jer ipak smo odrasli ljudi i na ta bi to sad liilo kad bi plakali jedni drugima na ramenu i slinili i sve to ide uz to i ne znam kako vama ali meni to gadno smrdi na infantilnost i kao nedostaju nam nae majke pa ak i nai oevi i treba nam bezbednost porodice ali naravno ne one koju smo sami stvorili jer tu po pravilu razaramo ve onu iz koje smo potekli i tako bespotedno iz nje beali svojim detinjim igrama i svojim odrastanjem i prvim svojim susretima sa svim onim divno zabranjenim stvarima poput alkohola ena nonih izlazaka i svega ostalog to nam je sada vrlo dostupno jer se podrazumeva i jer se oekuje samo po sebi da se tako ponaamo i da takve ivote vodimo jer pobogu mi smo odrasli a jednom takvom primerku i dolii da povremeno zabrlja a da uvek ima opravdanje i da niko nita i ba nita ne moe da mu kae jer se i taj sam isto tako ponaa i osea i osea se ta prisnost izmeu mukaraca i ena koji su izrasli sve one ve pomenute infantilnosti i ne ele a hteli bi i ne mogu a eleli bi jer eto oni su odrasli i ja sam odrastao i ta tu ima osim istine i ta ona znai uopte nama koji ivimo tu re i svakodnevno i svakojutro i svakonono je upranjavamo poto smo mi odrasli i znamo ta je istina mada se ponekad malo sapletemo pa ponekad bogami i padnemo ali nije to nita jer sve je to za ljude i znamo mi ustati i sami i svojim nogama hoditi nepoznatim stazama ka zavretku ovog tako interesantnog perioda to se zove odraslo doba sve nadajui se kobajagi da nai potomci koji naravno rade sve to smo radili i mi i sve to je normalno u tom periodu mogu pronai neke druge staze i neke druge puteve i kada se sa svojim poznanicima oni sretnu na ulici moda tada budu rekli neto poput zamisli desilo mi se danas to i to i ta sad da radim sa tim i moe li mi moda nekako pomoi jer mi smo bliskosti skloni a ne kao nai roditelji koji se samo keze po ulicama gradova i sela zakrujui saobraaj svojim tako dosadnim susretanjima a onda e ti nai potomci odrasti pa e tada njihovi priati te iste kvaziinovativne prie i voditi neke moderne razgovore sa sve udnijim i udnijim temama i sumnjivim akcentovanjem rei koje se na kraju svakako ponu da li treba rei opet izgovarati onako kako ih izgovaramo mi sada koji smo ve odrasli i znamo ta je istina i znamo zbog ega u ivotu se vredi troiti zbog istine jer mi smo doiveli otkrovenje odrastanja i tako smo sretni i puni sebe zbog toga da nam prosto doe da to nekome prenesemo pa uhvatimo blinjeg svog i u par rei razmenjenih usput naoko neobavezno iznesemo sve svoje stavove i sasluamo sve njegove stavove i onda se lepo raziemo drei se i dalje svojih stavova kao i on svojih jer ta bismo inae uinili kada se sretnemo idui put? ime bismo se onda sukobili? Miroslav Vojni Hajduk

DOKOLICA
Za poetak, re dokolica je nekog porekla, i oznaava slobodno vreme, ovaj termin je sastavljen iz 8 slova, a ostalo jo nisam uspeo da shvatim Dakle, da krenemo od poetka, i same kolevke civilizacije, stare Grke, i najdokonijih ljudi, starih Grka, koji su, umesto da popiju po jedno ladno pivo ispred lokalne prodavnice, poeli da filozofiraju i izmiljaju toplu vodu, kao da bojler ne postoji! Ti ljudi su imali mnogo vremena, pa su svakodnevno smiljali po neku novu oblast. Fiziku, matematiku, astronomiju i mnoge druge dokone nauke. Ali, ipak, ni takav narod nije uspeo da odgovori na jedno veoma vano pitanje! Zato je pile prelo ulicu? Naime, svoje slobodno vreme, za koje su mogli da pogledaju direktan prenosutakmice DortmundMarsej, koja je zavrila pobedom Francuza 0:0, oni su senesebino rtvovali za dobrobit oveanstva, i odluili da krenu u razvijanje i usavravanje raznih nauka, kao i arhitekture, recimo...Tako da, zahvaljujui ocima iz kolevke oveanstva, u dananje vreme, moderan ovek nema vremena da bude u dokolici, jer pored f izike, matematike i ostalih nauka, kome e jo biti dosadno? Zato u ja oseati venu zahvalnost prema tim ljudima, jer zbog njihovog besposliarenja, ja imam posla preko glave. lzgleda da je i nae vreme puno inteligentnih ljudi, jer je teza: Stani malo, ovjee prokleti, nee nita u zemlju poneti, sve nas eka, Svetoga mi Petra, dva metra bez geometra!, bila i vie nego tana... Sudarevi Nino

CHERRY HILL
Ti, trenjino brdo moje, Svo od slasti i slatkoe, Od latica i od ptica, Brdo mojih dokolica. Tu je barka, belog jedra, I tri vetra da je krenu, I mornara puna kua, Od brvana i od prua. Otkud barka na sred brega, Bez morskih se njie vala, I pirata luda eta, Sred trenjinog cveta? A kraj barke konji beli, Od oblaka i od snega, Spremio se na put dug, eka brodi, pravac jug. Otkud konji od oblaka, I od majskog snega, Pa ba kreno jugu plovit Sa trenjinog brega? Tu mi beli sreu deli, I dva zeca pomonika, Tri su lije nasankali, Pa od sree zapevali. Prili njima i mornari I pirata luda eta, Meda prai kontrabas, tuka peva na sav glas. ta vas briga ta se zbiva To je moje mate posed, Niz breg mojih dokolica Juri moja dvokolica. Jelena teti

Drugari iz kraja
Sam njegov trud bio je dovoljan da se ovek nasmei, ne podrugljivo, nego refleksno, prijatan oseaj du kime i due. Imao je sako od zelene oje, zatamnjene od sunca naoare, tanku, krhku kosu koja se borila sa udisajima i izdisajima vetra da ostane savreno oeljana. Cipele su mu bljetale, najnovija stara obua koja je ikada postojala. Iza sebe je sigurno ostavio vie od osamdeset leta, zima, jeseni i prolea... Blago pogurena, sa rukama iza lea, lepa figura. Sat zlatni na ruci je zasjao, smee opeglane pantalone su se vedro zavijorile. Tiina i amor dece. Dozivni krik je bio neoekivan, skoro skriven, sasvim slabaan. Neopojmljiv u tom momentu, a i nepojmljiv sam po sebi. Sa druge strane livade sitna, debeljukasta bela taka je sela na klupu i pokazala svima lea. Uputila je nevidljiv osmeh. Zeleni dekica je krenuo da ga prati. Pri njegovom dolasku osmeh je odjednom postao vidljiv, skliznuvi uz oju i zavrivi ispod sivog brka. Istovremeno, u blizini, sedela su u tiini i amoru dece dva drugara iz kraja. Jedan se krio, a drugi je beao. Lazar Gajodi

www.danilokis.rs

ESSAY
R a k t r o z o m m ly m lta m F n y t
A fejem, pontosabban az elmm, mg pontosabban a lelkem egyik sznalmas bvtmnye a kompim. Sznalmas, mert ahhoz kpest, hogy mire kpes a hamvasi rtelemben vett normlis ember elmje, az termszetfeletti. Nem mondom azt, hogy szmtgp, mert n sem vagyok egy szmt gp, se azt, hogy a kompim az elmm/lelkem rsze, mert, ksznm, nem krek a technokrcia (jvbeli) ilyen fokbl. Egyelre csak egy bvtmny, vagy, ha jobban tetszik gy: raktrhelyisg. Itt raktrozdnak el mindazok a befogadott s fontosnak vlt illetve mg feldolgozatlan informcik, melyek egy szp napon mg lehet, hogy talaktjk az letem, azaz a jvmet. Raktrhelyisg az egsz web is, pontatlan s pontos, jelents s igaz, valamint igaznak vlt s elferdtett/utlag korriglt informcik halmaza. Mint ahogyan a weben is rengeteg a szemt, n is a szemt kategriba minstek/sorolok sok mindent, ami a kompi-kukban vgzi, de valahol mgis ott marad a merevlemezen. Mint ahogyan a lelknk merevlemezn is ott marad sok minden, ami nem hasznos (mlt dikttorok emlkei, letnt korok s az aktulis kor napi sajtszemetnek hordalka), mgis, nha egy kis, homokban ugrndoz madrka emlke jobban s lesebben l benne, mint egy hadonsz kishitler vagy vrz szv kvziliberlis beszde. Elraktrozdik teht minden, de nem gy, ahogyan a kompin, nem egyenl rtkkel s hatssal, hiszen a kompi s a kzhasznlati net a vilgkommunizmus globalizci, vagy nevezd, ahogyan akarod ezt a lebutt rontst termke, mg az emberi elme egy istentl szrmaz emberi szellem egyik lekpzdse. Hogy az Isten itt az srobbans, a Legyen! Ige szemlyes Istene, vagy Brahma (itt nem a Brahmanrl van sz, hanem a teremt Brahmrl), akinek teste tiszta, anyagtalan intelligencia, vagy a Tao (az t, Igazsg s let, azaz a Legfels Lny, hiszen a kifejezsnek ez az egyik elsdlegesek kz sorolhat rtelme) irrelevns. Mert sokkal kzelebb van hozzd, mint hinnd. nmagadban, benned. Ez az legmlyebb (vagy legmagasabb mindegy) nvald. Mert nemcsak a tl okos gondolatokra sarkall eg emszti fel magt a nagy jtk vgn, hanem vele egyetemben az elme is. (Vigyzat, itt nem az LRC /rzsakeresztesek/ ltal emlegetett Nagy Jtkrl van sz, hanem arrl a Vdk szerinti 108 akadlyrl, amit az elme llt fel sajt magnak, hogy eljuttathassa a szellemet az eg megsemmislsig!) Legksbb, ltalban az ember fldi hallnak pillanata utn, az elme s az eg leplnek. Tudom, sokakat (akik a llekvndorlsban hisznek) kibrndtok ezzel, de ezek szksgszer stdiumok, az eg pedig nem olyasmi, ami elraktrozhat. Az eg, az ember nje, mely csak lepattant szikrja az isteni N VAGYOK-nak, teht a hall utn szp lassan lebomlik, mg akkor is, ha a reinkarnci ktsgbevonhatatlanul ltezik. Teljes nonszensz lenne, ha a llekvndorls nem ltezne, hiszen nem mindenkinek adatik meg az a lehetsg, hogy egyetlen letben elrje a megvilgosodst, mely a keresztny s ltalban a smi-monoteista kultrkban az n. kegyelem, a tvolabbi keleten pedig a karmaolds, vgl a karmtl val teljes mentesls llapota. A szememben egy hszid vagy ortodox, hith zsid, egy knai blcs, egy brahmana vagy egy animista, smn, sintoista, chun- vagy zen-buddhista illetve bn valls pap vagy igazi keresztny (ezekbl van ma a kultra helyett a civilizcit vlaszt nyugaton a legkevesebb) egyenrtk. De nem minden valls az. Az imperszonalista vallsok nagy ernye, hogy nem mondjk ki, hogy mi is AZ, hanem azt mondjk ki, hogy mi NEM AZ. Ezrt tapasztalhat az, hogy a Tao vagy Szkratsz sztojnak nevben mg senkit sem vgeztek ki, habr pl. Szkratszt magt kivgeztk, mert az igazsgot hirdette. Viszont Jzus nevben az Inkvizci!, Krisztus nevben a Tz!, valamint Mzes nevben A nk alsbbrendek! gyakorta elhangzik mg manapsg is. s itt hadd trjnk vissza a raktrozs fontossgra. Aki ma vagy (s ha ezt olvasod, az azt jelenti, hogy a mltban, nem ebben a fldi letedben, hanem szellemed srobbansig visszavezethet mltjban), legalbb tbb tzezer emberi inkarncidnak voltl tanja. Mindezek az informcik elraktrozdtak mlyvaldban, s egy hierarchisztikus tervben (itt mg vletlenl sem emberi, hanem szellemi hierarchira tessk gondolni, mghozz a szellemvilgban ltez s mig mkd hierarchira /hieros szent/) egyestve a kpesssgek, tuds kibontakoztatsra vonatkoz tervben, terv rszeknt szlettl meg, az isten minden ereje s lehetsge rejtezik benned, az univerzum minden trvnyvel teljes sszhangban. A sz szoros rtelmben. s ez a sz szoros rtelmben meg is valsthat, felsznre hozhat. Hogy hogyan lsz vele, mit ksztesz magadbl e terv rszeknt, vagy az isteni tervvel sszhangtalanul, hogy ateistnak vallod magad, vagy boszorknyldz klrus lettl, sajt dntsi jogod s szabadsgod eredmnye. Ez a bolyg

no.9
amennyire nem az, pp annyira a szabadsg bolygja is. Nagy mrtkben szimpatizlok azokkal a jzan ateistkkal, akik becsletesen lik letket, de akik az ateizmusukat arra hasznljk, hogy annak nevben gaztetteket kvessenek el, s mginkbb a teistkat, akik isten nevben kvetnek el szeretettelen tetteket, eltlem. Igen, maga az Isten is tl! Ember vagy, s te is arra szlettl (mikrodeus), hogy tlj, hiba prblsz kibjni a Ne tlj, hogy ne tltess! gyva balgasgval. tlet nincs mondta Dry, s sokan msok is, csakhogy ez nem igaz. Egy igazi keresztny szmra pl. Krisztuson keresztl zajlik az tlet: ha Szeretni tudsz: let, ha nem tudsz Szeretni: Hall. Vietnam egykori ratlan trvnye pontosan ez volt, s tiszteletben is tartottk. Soha egyetlen llamnak sem sikerlt Vietnamot leigznia. Nemhogy az Egyeslt llamokat, hanem anno mg a knai hdtkat is szp rendben, lelemmel s takarkkal felszerelve kldtk 300-400 v iga utn haza. A mai politikusok, azaz zmk a mammon papjai, a szellem helyett a pnzt, s ami mg rosszabb, a jvben (vagy a jelenben?) minden valsznsggel a technokrcia eszkzeivel elrend halhatatlansgot vlasztjk. Agyament, a szent mltat megtagad, stni vagy ahrimanisztikus, sorath-i trekvsek. A Demokrcia teht a Npuralom eszmjnek lcjban/nevben zskmnyoljk ki a naivakat. Az egyetlen igazi, hiteles evolci az individulis szellem, szellemcsaldok spirlszer, jobbik esetben felfel emelked spirlban trtn evolcija. A nyugati politikusok zmt a sajt karmjukon bizonyos mrtkig fellemelkedett embereknek tartom, de ez mit sem cskkent a krnyezetnkben s szinte a vilg minden egyes tjn egyenesben tapasztalhat romlson, s a tudatos rombols tnyn. A vilgban, amely az egyedek szintjn olyannyira megfeledkezik nemcsak sajt teremti voltrl s az rtelemrl, amely mris csak nem-megnyilvnul szinten sszetartja ezt az egsz kcerjt. A Csillagok rendje, az egyiptomi kultra, a Maat trvnye, a minoita kultra, mivelhogy let-rend bart kultrk voltak, egyben hallbart kultrk is voltak, mert a hall nem a vg, ahogyan azt a materialista, borzalmas mdon mg mindig uralkod vilgnzet hirdeti holott mr a modern fizika is, a koszelmlettl fogva (kosz nem ltezik, mert megmodellezhet), mr rgta metafizika , hanem valami jnak a kezdete. Oda nem viheted magaddal a szmt raktrgpedet, de a kinylt kpessgeid, kivirgzott szellemtested menyegzi ruhjt igen, valamint a megvalstott potencilokat, minsgeket is. Hny mvszben merl fel ma az, hogy a mvszi rtk azrt fontos, mert az embert isteni szrmazsra emlkezteti, s nem azrt, hogy a mvsz eur- vagy dollrktegekkel tmje a zsebt. S hny papban? Nagyon kevsben. s hnyan vannak, akik mg mernek szpet alkotni, amit a modern s akiket posztmodern eszttika nem rhg ki? Nagyon kevesen. A Fny rzje vagyok, azrt, mert tudom, hogy a Sttsg, brmilyen sr is (s egyre csak srsdik), s brmilyen ers is, soha le nem gyzheti a Fnyt, s azrt, mert a sajt fltve rztt fnyemet nem engedem kialtatni, s nem hagyom, hogy kialtassk bennem. Ha kell, inkbb takartknt vagy pincrknt szolglom a vilgot. Amg egyetlen lmod is ltezik a fldn, akinek megvan az elraktrozott ertartalka ahhoz, hogy Ember maradjon istennek/angyalszernek lenni nem olyan nehz, dobj egy DMT-t, s megltod , addig lesz VILG. J sz, ugye? VILGOSSG. HALHATATLANSG. BOLDOGSG, s nem bulldogsg. Hnyunkban raktrozdott el, s hnyunkban l isteni szrmazsunk emlke, amelyet a modern tudomny nem hajland figyelembe venni? Mennyien vagyunk? Ne kapj rgtn a zsebedhez, nem az hatrozza meg, hogy ki vagy, s mennyit rsz, mg ha az egsz rlt vilg gy is gondolja. Az let teljesen rtelmetlen mondod. Az. Ezt mondom n is, de a Lt mely egyetlen, sszefgg lncnak szemecskje vagy most is, ebben az letedben nem az. Ha az leteidet szefgg lncknt szemlled, rtelmet nyer a szenveds, s kinylhatsz az rmre. Az igazi rtked tbb, mgha kukkban turklsz is. A legmlyeden Sat-Chit-Ananda, Tudssal, halhatatlansggal, boldogsggal telt vagy. Ezt rizd! Ezt tplld! A sr faggy tpllja a gyertya finom tz fnyt, s a sttsg, amely krlveszi, az teszi lthatv. s ne feledd, minl tvolabbi mltba nzel vissza, a raktrban annl igazibb Fnyt ltsz, s annl igazabb leszel te magad is. Kubt Gbor

10

www.danilokis.rs

no.9
Kameh y
. , , . , , , , , , ? ? ? ? , . ? = , , , , . , . . : . . , . , . , , , . , , . , , , , , ; , , , ; ; ( ) , , ? ? , , , . , , , . , . , . ? ( ) . , , . , , , , , , , . ( - , , ; , , ). , , . . , () . , . , ,

ESSAY
e y
. , . , . . . 0 (). , , nihil, , , , . , . , . , . . . , . , . , , , . . . . , , . ( ), ; . , , , . : , . ( ). , , . , , , , , ... . , , . , , , . ( ) -? - . , . () , . , , , , . : , , . , , , , . , ( )? , , , . : , , , . :

? ? , . ( - , , - ). , , . , , , , / . , , , , , . , . () . . , , . . , , , .

Milan Anti

www.danilokis.rs

11

ESSAY
Pradede roda robotskoga
ovek koji nije ovek ali lii na oveka, oponaa ga u dranju, u govoru, u pojavi, piem o robotu, o vetakom oveku. Ono najvanije u emu robot oponaa oveka je rad. Njegova sposobnost da privreuje i titi oveka od preteranog naprezanja. Prve apstraktne ideje robota potekle su iz ne tako praktinih razloga. Obradiemo neke od njih, one najreprezentativnije. Uzorke emo uzimati iz popularne kulture ukljuujuu i religiju za koju se ispostavlja da je ogroman stoer za inspirisanje modernih mitova. Posmatraemo ih hronoloki: Apstraktobot #1 Golem. Sazdan od blata, sazdan od zemlje, oivotvoren reju emet ispisanom na njegovom elu, najpre sazdan da zatiti, da sauva komfor svoga tvorca. Prepoznajemo motiv elje za sigurnou, za skrivanjem od bola. Ljudi su tada iveli u mnogo manje stabilnim vremenima, esti ratovi, pustoenja i glad terali su ljude da izmiljaju heroje ako ih u okruenju nije bilo. Neki su bili izmiljeniji od drugih, to ne znai da im ljudi nisu poklanjali manje vere zbog toga. Istinitost izmiljenih heroja ogledala se u uvreenim snopovima tabua danas poznatijim kao sujeverje. Spremnost ljudi da brane ideju golema je verovatno proisticala iz oajanja. Ne zaboravimo da je jedna od glavnih osobina golema neranjivost. Golem bi danas bio upotrebljivan za demontiranje mina i gaenje poara ako se oslonimo samo na njegovu zatitnu, zanemarivi agesivnu ulogu. Zakoni robotike tada jo uvek nisu postojali, a od doba humanizma i svih njegovih zavetanja delilo nas je najmanje dva milenijuma. Ipak, oprez ljudi je tada bio na zavidnom nivou, trvenja na relaciji otac-sin, plemesuparniko pleme, esnaf-konkurentski esnaf, drava-neprijateljska drava su inili ljude krajnje proraunatima. Zato golem Emet ima u sebi, u svojoj rei koja ga napaja, integrisan mehanizam za ponitavanje, jednostavnim brisanjem slova e sa njegovog ela dobija se re met to znai smrt. Jo jedan dokaz krajnje ozbiljnog kalambura skrivenog u semitskom jeziku. Sitne povezanosti otkrivaju one vee kroz razne kabalistike tehnike. Ono to smo nekada nazivali magijom polako ustupa mesto tehnologiji, sam golem je robot iz nekih mistinijih sfera dok njegovi nezvanini potomci dolaze zajedno sa dobom razvoja zanatstva, a kasnije u velikom broju sa razvojem industrije. Apstraktobot #2 Pinokio je stvoren da utoli usamljenost jednog drvodelje, lutkara. Nesposoban za prokreaciju, majstor uzepe je reio da sebi stvori idealnog sina, idealno potomstvo. Lutkar po profesiji reava da od drveta stvori savrenog lutka. Lutak, vetaki ovek, ne funcionie sam od sebe, ve mu iskru ivota usauje nebesko provienje u vidu vile. Jo uvek ovek okree glavu ka nebu traei izvore energije, iako je pripovetka pisana1883. godine, znai deset godina posle publikacije Dejmsa Klarka o elektricitetu i magnetizmu. Pinokio kree u potragu za stvarnim oivotvorenjem. Pinokio je spreman da se odrekne osobina koje poseduju neke dananje sprave. On je detektor lai, ne uspeva da ukroti taj dar i primeni ga na drugima ve meri samo svoje lagarije to pokazuje poveanjem nosa. Uzmimo u obzir njegovu mladost i nevinost koju ista nosi, pa nam nee biti teko da shvatimo i zato. Apstraktobot #3

no.9
Tin Man. U prevodu na srpski - Limeni. On je jedan od likova u predivnom filmu za decu arobnjak iz Oza. On nema srce i eli da mu ga ugradi arobnjak koji ga je i napravio. Sniman 1939, a najpre publikovan kao novela 1900. godine, ovaj imaginarni svet nam pokazuje Limenog kao oveka od gvoa. U skladu sa vremenom u kojem je pisan ovaj roman, prizemljuje ideju koja ne moe da pobegne od naslea svoje epohe pokazujui jo jednom da je svaka apstrakcija koju mi otkrijemo neizvorna. Puteve polako osvajaju automatizovane sprave: automobili, kombajni, traktori (ivotinjizirani roboti ili roboti ivotinje). Kada se uzme u obzir ova navala ala od metala, nije udo to se pojavljuje i Limeni. Limeni nije sirovina poput golema, niti je naivni deai poput Pinokija, on je u zrelim godinama mereno ljudskim vremenom. Iako odrastao, on je plaljive prirode, najpre zbog sveta koji je negostoljubiv i nestrpljiv, a potom i zbog svojih problema sa identitetom za koji on osea da je nedovren. Limeni, traei svoje srce, pokazuje mnoge egzistencijalne nemire u sebi, kao i elju za priznanjem. Oba uveliko pritiskaju njegove tvorce iz realma stvarnosti. Limeni, takav kakav je, ne moe mnogo da pomogne oveku, ali vie je nego sposoban da kod oveka izazove saaljenje. Saaljenje sve vie biva potiskivano iz ponaanja i delovanja oveka dananjice. Moda je limeni, kao i njegovi preci i veliki broj onih koji su usledili posle njega, ipak uspeo da zakrpi oveka, da bude proteza njegove due, taka za njegov dua. Tako ipak, svrstavajui sebe u grupu za oveka korisnih robota, moda ak i veoma povlaenu frakciju te grupe, u onu grupu koja uva, opominje i usmerava sve oveno u nama. Konverzijom knjige u film dolo je do nekih promena u tkivu same prie, Doroti je ta koja spaava, dok u knjizi igra damu u nevolji. to nam postavlja pitanje koja od ove dve verzije prie je prava, ona uz koju smo odrasli ili pria iz originalne novele? Apstraktoboti #4, #5, #6, #7... U poetku bejae njih trojica, a potom usledie terminatori svih vrsta, transformersi, mali i veliki, R2D2 i kompanija i naravno Data. Sudei po ozbiljnoj koliini robota bez kojih se ne moe zamisliti animirani film za decu ili neka reklama, ljudski rod je ili bi uskoro mogao biti uskraen za stotine operativnih mogunosti koje je generacijama pre sticao roenjem. Ali to ne znai zakrljavanje tih sposobnosti, ve veu mogunost izbora u razvitku oveka, to bi dalje moglo dovesti do raslojavanja ljudske populacije i zanemarivanja starih podela na stalee, religije ili rase. Sve u svemu, roboti nisu nita novo, oni su meu nama ve milenijumima, ukrtamo i proimamo se sa njima ve veoma dugo. Setimo se samo oklopa kod vitezova, katapulta ili proteza kod ljudi koji su ostali bez noge i nikada ne zanemarimo tri za robote boje zapovesti koje su im uruene sa svete gore softverske. Uz njih smo bezbedniji ako i doe do nekog sukoba izmeu robota i ljudi, vie sam nego siguran da e inicijator biti ljudski faktor, a ako taj rat potraje, bie to zbog toga to e roboti biti previe slini nama jer za sada koliko znamo drugih uzora nemaju. Bojan Milojevi

Gala aki

12

www.danilokis.rs

no.9
SN SBSTN MMXII

Lyrics

poetry
from Intersection by Wooden Ambulance

Let it Go
It takes profane words just to come close to thee And sun feels good yeah but we cant have it two And I could break my bones just by tryin standin next to you So come on be my friend lets not waste what we can lose I think we better let it go If we cant achieve a good start I think we better let it go And save our ruined hearts I think we better let it go And cut loose ends I think we better let it go And save our friendship Your legs are walking down your town While Im dreaming of your soft and silky skin on your arms And how Im drowning in your hair that mesmerize the night Im in But I could break my bones by just tryin standin next to you So come on be a friend lets not waste what we can lose I think we better let it go If we cant achieve a good start I think we better let it go And save our ruined hearts I think we better let it go And cut loose ends I think we better let it go And save our friendship And love and admire we have for each other.

Stubovi sa ukusom vinje i mazuta, oi krupne kie, okrilje kaputa-sveta traim. Ra-ta-ta puko plastina dete te iskoristiti moe s kundakom od granatine koe. Pribijen je stub za mene rafovima strele delata-hora upiru u vene, SBSTN mi nije ravan. Zato stojim kao pranjavi tavan, ukraen bambusovim tapovima moje telo je takoe, kao vaar iskieno vizantintinsko plavo i zeleno.

Slovaka episodija
Pod senkom neije leske, provodio sam neije dane, posmatrao sam neije rublje, spreda i sa strane. Videh pozadinu Slovakinje, dostigla je nivo 50, u samoodbrani, pa sam ceo sada u masnicama plavim i zelenim. Pod senkom niije leske, nisam provodio neije dane, nisam posmatrao neije rublje, ni spreda, ni sa strane. Od tog dana nemam oi.

Dishonest
Dishonest we are As well But thats all right cause when I look into your green eyes I see love That I could never dig with my own heart And my sober mind is always late for run Dishonest I am And Im speechless with this new waking day Make (wake) my life again With this good intention pain Dishonest we are, as well But thats all right cause when I look into your eyes I see glow

Dosa da , p ojaa na k i om
Kia je tako jako padala, a meni je padao pritisak od suvoe ovog grada. Rekao bih da je to dah palanaki, ali to je samo ista i nepatvorena dosada. Leiti se kafom, ne vredi. Gledati u sliku nekog oveka, takoe ne vredi, osim ako te ta sitna kap kie povredi. Ja uzalud piem, kafa se proliva, a moja glava sve vie poputa. Rei vie ne naviru.

A LT E R E G O
ALO SAMO TI SME DA IMA KRIZE SAMO SI TI NEVOLJEN SAMO TEBE NE RAZUMEJU JEBENA SI RTVA ALO SMEAN SI PUN SI SEBE TRAI RAZUMEVANJE IZGUBLJEN SI NIJE TI JASNO CVILI DA SI BEZ KRIVICE KRIV ALO ATRO ATRO ATRO ATRO ALO HOE DA BUDE LEP LE BUDI LE KO TI BRANI LEP ILI GADAN LE JE LE HARON TE EKA NA DRUGOJ STRANI ALO OTVORI OI I SKOI U PRAZNO NA PITANJE ZATO ODGOVOR JE ZATO OTVORI OI I SKOI U PRAZNO NA PITANJE ZATO ODGOVOR JE ZATO ALTER EGO Ljudske potrebe SI MOGAO BOLJE SI MOGAO VIE NISU TEBI DALI SU TE SPREAVALI

Lucky Tokens
In a minute I can fall on one knee Like a thirsty that crosses upon field of tea I can wait for the sun over here But can I afford some more lack of sleep I can bear, yeah I can bear with me But lets see when summer gets here In a June Ill be out of tune So lets hold on till next June gets here Cmon waste the rest of lucky tokens Come to me like a dream Can I afford some more lack of sleep Cmon waste another thousand years I can bear, I can bear with me But lets see when the June comes here In a June, in a June Ill be out of tune Lets hold on till next June comes here Cmon waste the rest of lucky tokens Come to me like a dream Can I afford some more lack of sleep Cmon lets waste another thousand years Wooden Ambulance

doba r da n gos p o o s.m .r .t.

paradajz i kondomi ulice i prljavi bonboni kamenje i starevaka urinokultura sluanje miksera i benda sepultura u dalekom grobu mojih zamisli salamuru to su stisli pankeri iz starog ognjita danas izrazito ne znae nita subotica je ve mrtva da li si i ti pobednie due razvratne svoje Desya Lovorov

www.danilokis.rs

13

poetry
ao, Melani
Pokuavam da pobegnem od tog krea to ti kipi iz oiju jer znam da, ako me stigne, izobliie me u potpunosti, onako kako on sluajnog prolaznika stigne komad tla, natopljen pljuskovima i nostalgijama. Pa onda boli. Sve i da su mi rebra od olova - boli. I da podignem najvie bedeme - boli. I da kupim sva ta kruta, gorda lica - pa opet boli. Nema tih barikada koje e da paraliu taj veo to ti golica pegu na vrhu nosa i da te pretvore u tajnu. I zato mora da boli. Ali ne mari, dii i plei svoju beskrajnu Marseljezu, onako lako, na vrhovima koraka lakih kao dejih. Ne brini. Ja u uvek imati ove uplje zenice da guram u njih arene trice, korice mate i uade izvedenih boja. I uvek e moi da me nae ovde, u sredini peanog sata, kako ispijam jo jedan gutljaj pohabanih prokockanih istorija. Mladen Cicovi

no.9
Green Pink Caviar
Hou narandaste pege oroene vodom (Hou) Kapljicu vode na nosu i gornjoj usni (Hou) Mokro u pregibu kapka Od elje Ne od nedoekanosti (Hou) Kavijar u ruiastom eleu na providnom staklenom stolu (Hou) Da mi pod usnama bei kavijar a ne ti (Hou) Da te progutam i zavrim s tobom Pre no to potpuno pozelenim Marina Drobnjak

Kikt
Azon a napon minden csendes volt. A kutyk sem ugattak, a tereken sem hallatszott semmifle ricsaj. A szrtktelek flig resen lltak. A nyitott ablakok fggnyeit sem mozgatta a szl. A Haj mr dlben elrte az blt. A ks dlutni rkban kikttt. A Matrzok elhagytk a hajt, s csendben lerszegedtek a part menti csehkban. Az este folyamn a rakodmunksok kipakoltk az importrut, s a rakodteret zskokba kttt gyapottal tltttk fel. Ezttal elmaradt a Botrny. A Haj ma reggel minden gond nlkl elhagyta a kiktt. Lassan t ra. A flig leeresztett redny rsein keresztl ferdn st be a napfny. Az asztal sarkn ll fldgmb tarkasgt bmulom. Vajon mi trtnne akkor, ha olyan kiktbe tvedne a Haj, ahol jvetelnek hrre nem rejtik el a nket? Benedek Mikls

SIJALICA
znojimo se na ruletu elja dok brojevi razvlae osmehe u ae jeftine estine i dane kojima utapamo ivice govana pune i neto uvek, to neto jebeno fali, i nemamo mozga da ga osmislimo, a znamo da je malo, da u uvo moe da stane, u nozdrvu, ispod nokta kao trn da se zavue, ko razmagnetisana kaseta putena na gramofonu, slomljena ploa, igla na mozgu vrti jednu tunu ivotnu priu, dok se sijalica gasi i ivot prestaje pod njenim kopitima. Manojlo Milovanovi

Hodoae
glavom punom kablova iupanih iz struje otii u sivom traftom dalje od grada daleko od radoznalosti kamera otii u na hodoae kotrljau se obodima gde vazduh zeva s jugoistoka gde se uje pesma peska otii u da spoznam Delo i da saznam koje je boje vreme vratiu se u ozonjenu zoru bez da otvorim vrata jer od jastuka do jastuka ma koliko hodali mi se nikad ne miemo Danijel avi

Der
Csendes t tkre, vilgt a Nap benne. Szlei a fk rnykval tncra kelnek. A tndrek suhansa megrint. Nma dala rmda, nzed, s des az illata. Az rnykok vonalakk szeldlnek, mr a semmi gn is lehet boldog a szved. Szlavic va

M a s t i l o . P e r o . G r a f i t. Ta s t e r .
Pii, prijatelju, slobodan si da pie. Dopusti mislima to zarobljene zatrpavaju ti glavu nek isplivaju i razliju se kroz oluke instrumenta na istu beskrajnu belinu hartije. I nee ih progutati mrak, kao sunce vene su i uju te kako die.

Ukroti neobuzdanog diva u svome mozgu to ti stvara neobjanjivu dosadu. Kanalii i ukrasi krike toga diva to eli da vidi svetlost i upozna svetsku posadu. Tako e rei koje su ve dugo lutale kroz udnovate ulice glave tvoje, dobiti znaaj, od zaborava pobei i umoiti u svetsko sivilo pomalo boje. Polomi brzo onu branu to bujicu kreativnosti na okupu dri, pusti neka se none misli srue na papir, oslobodi delie svoje due koji su deo njene sri. Stefan Basari

Moj oak
Od ponedeljka do subote posao, studije, rauni, tranje, lutanje, znoj stres, besparica, buka, vritanje grad A u kui samo bol, nered patnja, nema nita, samo tama i smrad piva pomeani sa rakijom iz oeve sobe. Kada sve ovo vidim, zapitam samu sebe: Gde mene ovo vodi? i Da li je moj trud uzaludan? Mislim da je vreme da usporim malo da nita ne radim. Zato imam moju nedelju ... moj mir, moj oak. U polumranoj sobi, tiina vlada, samo mi treba stolica okrenuta prema oku belog zida ... Jedino mesto gde ne razmiljam ni o emu, a i da razmiljam - niko me nita ne pita. Mesto gde mogu da crtam, a da nema kritiara, Mesto kada sam najpametnija, bez potvrde profesora, Mesto gde sam svugde, a jo uvek na istom mestu, Jedino mesto gde radim sve, a opet nita

Milion oiju pene

pena je topli sneg s milion oiju u konstantnoj mejozi one posmatraju naa naga tela u deobi i ponovnom spajanju kao mikrobiolozi Danijel avi

To je moje vreme da malo odem, to je moj oak moje mesto da budem to to jesam da bih mogla pozdraviti ponedeljak mirno, bez stresa... Lea Lenel

14

www.danilokis.rs

no.9
365 dana jednog monaha (partitura)
...Ja sam lo ovek.

poetry
The morning after pill
The train will prolong the party for you, with the rhythm its rocking over the railway while the drunks laugh over their newly bought cans of beer. Then you will take it with you on your bicycle, kicking it in the pedals that old squeaky sound, as you notice how dirty your shoes are.
lo ovek... ...ovek.

Poezija
*** Ko je hteo da je ogoli nek ogoljenu sad je gleda I nek se ne udi jeziku prevrnute koe (koja postavu nema) *** Kroz lupu uho igle pogled upire Alisa Vidi Zeca! Ne uspeva ni prst da provue (A mnogi su se provukli kroz iglene ui!) Kako da uhvati Zeca? Gleda ga kako skakue po ahovskoj tabli Matirae je a da nije ni igrala *** Ako poelim slatko da sanjam pokriu se eernom penom Kako da poelim kada me zabavlja posmatranje rane koju vija so *** Ukoena (od) eka(nja) eka nedoekano(g) eka preekano(g) Ispraa (ga) u (ne)povrat *** Raeljavam tvoje rei Nalazim da su mnoge sede Mrtve Blede Bez boje Volela bih da su najeene Ili naelektrisane Ili novoiznikle Ali, nisu

Ja sam LO ovek?
Ja SAM lo ovek! Ja sam LO OVEK... ...lo OVEK! losh chovek. LO OVEK?

Its in your head, as memories feverish flash by Like a strobe on acid. Just wait till the beat fades and you lay your head on a sweat covered pillow, being hummed to sleep by Kurt Cobain and Ian Curtis as Mary Jane turns into just Mary, nurturing the inner child that died for your sins. Your jeans are on the floor with in them the wallet and worthless pin card from the coke crystals that burned holes in the magnet strip.

ovek.
o O V E K... v e k.

...Ja sam ovek. JA sam ovek?

JA SAM OVEK!...
Ja, s a m, ovek.

Tea bags on your nightstand and an opened DVD box. Its photocopied cover full of poorly lit flesh. You hear your mother call for you, while you know she is in the sunlit garden, drinking her first morning coffee. Ramon Martensen

Seanje na jednu ljubav (partitura) Ne jebati se. Ne JEBATI!... se. NE!... jebati se... Podjebavati se. Nadjebavati se... Pojebati se. Zajebavati se. Jebati se. Z a j e ba v a t i s e.

Smesa
seme smese klija tek u svesti orba! mous! slika! uzvik! korba! mozak je ambasada istinskog Ja telo je fasada, mimikrija mozak je ambasada istinskog Ja korba. uzvik. slika. mous. orba. smrt je samo evakuacija Danijel avi Daak sveine Sedi na promaji na putu vetra mirisa zaprke praka za ve prolene sveine detinjstva na narandastoj plahti na plavoj stolici grumen nedavno odvaljen svee izbruen kradom doneen mali grumen istog spokoja i sree. Lazar Gajodi

Jebati se.
ZaJEEEbavati se. ZAJEBATI SE! Razjebati se. Sjebati se... NE... JEBATI SE.

Ne jebati ... se!

Ne...jebati...se...

Green Pink Caviar

Bojan Samson Hou narandaste pege oroene vodom (Hou) Kapljicu vode na nosu i gornjoj usni (Hou) Mokro u pregibu kapka Od elje Ne od nedoekanosti (Hou) Kavijar u ruiastom eleu na providnom staklenom stolu (Hou) Da mi pod usnama bei kavijar a ne ti (Hou) Da te progutam i zavrim s tobom Pre no to potpuno pozelenim
Marina Drobnjak

dodaj jelovnik
zevanje krvi prolevanje bata i okopana raka sve eka dolazak mraka mrtvi ili ne pokolj je za sve nevine i odvratne klei epitaf spavaj sa enom poslednji put dugaak je krevet a i oma hrastov stub je krut za tvoje divno mlado telo danas postaje avolje jelo Desya Lovorov

Raskrsnice
ekrani kradu due, kranovi hranu danas se kuii izlivaju u boji koju hoete ljudi gaje ribe u sudoperi vrata radnji su reklame ljudi ulaze u reklamu i izlaze iz reklame snovi su reklamni spotovi deponija je puna kineskare mnogo vremena se gubi na pravolinijske puteve a preicom se koriste lopovi raskrsnice su uvek poetine Danijel avi

*** El Condor Pasa Brkovi iz 20-ih Ten Indusa Ruke grube ake najvee na svetu Na otirau bele imi cipele Do njih jo jedne u pic od krokodilske koe U limun utom si svilenom kimonu labavo vezanom Nehajno zaliva svoj vrt Mrti se na sunce Skupo si jeftin Omiljeno prljav Gledam te elim da te zapamtim svojim preponama ispod Koko anel haljine Marina Drobnjak

www.danilokis.rs

15

prose
Kako ivi
Kako ivi, Coco? Pita me prijatelj preko G-chata: Kako ivi, Coco? A ne vidi da mi je status away, da sam AWAY Da ne mogu da mu odgovorim jer mu moja poruka ve sama odgovara: AWAY. Zapravo, ne odgovara mu poruka Poruka samo prenosi moj unapred postavljeni odgovor: AWAY. Ja sam AWAY. Ma ta to znailo. Inae, prijatelju moj, ovako ivim: Ujutro obuem helikoptersko odelo i letim iznad grada. Moj kopilot, pas meanac tunog pogleda koji skriva ispod crnih naoara, laje na ljude koji prolaze ispod nas siuni kao mravi. AV AV AV!, laje moj kopilot, dok ja puim jednu za drugom i gaam ljude opucima oko kojih oni zapoinju krvave tue. DAJ MENI! MENI DAJ, ODVRATNI SMRADU! Kad mi ponestane goriva, sleem u dvorite i jurim guske do reke. Na reci buim amce dobrih nikogovia i punim uturicu mutnom renom vodom. Palim male vatre na improvizovanim splavovima i putam ih niz vodu. Jurcam po mulju. Merkam koja je od alosnih vrba stasala za konopac. U sumrak, pijem aj sa jatom gluvonemih pataka. Ako naie neki biciklista ili doger, pravim se mrtav. Za veeru rastopim Upsarin u malo one mutne rene vode i dobrovoljno dam krv. Zamiljam kako neko ko prima moju krv umire istog asa s neizrecivim uasom u oima. Zatrovana krv. Loa krv. Hemijskom olovkom precrtam plavo nebo i izbuim nene bele oblake. Sunce uokvirim u debele izofrene krugove. Ispljunem zub. mrcnem. Izgubljen lutam satima sve dok me moj verni pas ne naniani zrakom svetlosti iz baterijske lampe. Smrznutog, unezverenog i upianog me uvede u neiji poljski WC. Pali stare novine i baca ih u rupu u daskama ne bi li probudio smrad i toplotu starih govana. Uz tiho pucketanje vatrice, dugo u no, moj pas i ja, gledamo u postere narodnih pevaica i golih devojaka koji su zaralim pribadaama privreni za zemljani zid poljskog klozeta. Kroz izrezbareno srce u vratima fijue vetar. Ispred nas je golo crno polje. Iznad nas je nebo bez ijedne zvezde. Moje helikoptersko odelo se sui okaeno na ekser iza mojih lea. Pas me s ljubavlju gleda i dahe. Ne znam ta bih bez njega. No je, i mi letimo oko sunca brzinom od trideset kilometara u sekundi. Isto kao i danju. Zoran Trklja

no.9
mptab ox a eh
, . . . . , . , . ... ... ... ... ... ... ... ... . . : . ======================================================================= . , , , , , , , ... , . =========================================================== . . . . . . . , . , , . , , . , , , . , , , , , , , , . ******************** , , . . . . . . ***** , , . . , , , , , . . ======================================================================= . --. , . .~~~~~~~~~~~~~~~~~~ . ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ... , , . . , . . <<<<<<<<<>>>>>>>>>

, ,

...

16

www.danilokis.rs

no.9
B a l b e c B e a c h : A l e g e n d a f o ly tat d i k
A parti fvenyt szemllem a szobmbl. Mintha vnasszonyok nyara volna, olyan kellemesen fjdogl a szell, pedig mr november els felben jrunk. Flcaplatok a hdra, s kezemben egy tavirzsval a j-gtudja-milyen nnep reprezentatv tzijtkban gynyrkdm. Alant a Duna fura, zubog, hmplyg, szerelmes hullmai. - H, fick! Vrj, adok valamit. Ne flj, nem bomba van benne szl hozzm az egyetlen jrkel a kihalt hdon, majd kezembe nyom egy aktatskt, mindentudn rm mosolyog, s leveti magt a mlybe. A sodrs azonnal a mlybe hzza, n meg amgy sem tudok szni. Vllat vonok, s felnyitom az aktatskt. risi, szikrz, mly, izz bels tz, klmnyi gymntokkal dugig telt holmit tartok a kezemben. Earl of Agrammal, aki meneklt, kontnerben l s kontnerbl eszik, ezttal Armani ltnykben, melrozott s gondosan nyrt stkkkel lnk az egyik Duna parki ttermecskben. Most rkeztnk a kozmetikustl. Eltte a masszrnl voltunk. (Az akupunktrs s regresszoterpis szolgltatsokat majd ksbb vesszk ignybe.) ppen filzett rabszolgahst falatozunk Worchester mrtssal, majd knai fldimogyors, rizses szarvashst szjaszsszal, mindezt dupla tzatziki- s rksaltval s Bourbon Rosval nyakon ntve, nem beszlve az eltelknt felszolglt, ppestett agyvel/gombakrm csemegrl. Vratlanul belp a terembe a neonzld szakcs, s a legkzhelyszerbben fbe lvi magt. A pincr szerencsre mg psgben szuszog s bjgnrszeren vicsort. Gyors tempban mllani kezd a vakolat. Rhgnk. Kint a parkban Earl of Agram lefnykpez. Gpfegyverrel a Nyri Muzsika pavilon eltt. Ahogy a fekete hattyfattykat etetem tzatziki-saltval. Ahogy veges szemmel felakasztva lgok egy kandelberrl. Zld az g s kk a fld. Rhgnk. A Vajdasgi Kortrs Mvszeti Mzeum fel vesszk az irnyt.

prose
FENIKS
Mislim da sam u prethodnom ivotu bila feniks. Ma, mora tako biti Kako bih drugaije uspela da se dignem iz pepela?! ini mi se da na svakih godinu dana prelomim neto u sebi, umrem... I onda opet udahnem, ponovo poletim... Iz niega... Kako bi mi to polo za rukom sem ako nisam u nekoj zaboravljenoj prolosti bila ta velianstvena mitska ptica, koja oivljava iznova iz sopstvenog praha? Iz samo svog nitavila... Neverovatno je kako pukne neto u meni svake godine, deo mene utihne.Tada se izgubim u potpunosti. Slomim se... I u sledeem trenu ponovo otvaram oi. Ba kao feniks. I dalje je isto telo, ista dua... Pa ak je i vreme isto... Taj jedan momenat koji me nije bilo taj jedan sekund kada je sve stalo prekratak je... Premalo je da bi se dua zaleila... Ali rairim krila opet i poletim. I dalje ne znam ta se krije iza sledeeg oblaka... Ali letim ponovo... Letim, premda nisam sigurna da znam. Oseam da duboko u sebi znam kako se leti, meutim ne mogu da se setim kako se kontrolie treptaj mojih raskonih krila... Imam utisak da zamahujem u prazno, da sam u mestu... Kao da sam svakim novim buenjem u istom mestu, a ne bih smela biti... Zar ne bi trebalao s novim ivotom i novu duu da dobijem?! Kao da je pravilo tako glasilo nekada... I svaki put kada se rasprim u taj magini pepeo, nadam se da e prah odraditi aroliju do kraja i da e moja dua biti ne preporoena, nego tek roena, nova... Nema leka... Nadam se, jako, svakim umiranjem... I buenje me opet izneveri... Ba kao i prethodnih godina iluzija se raspri u trenu... No, opet, ipak... Ponovo sam roena. Ksenija Tasi Bent pp egy cscslptk, emigrns haznkfia legjabb killtsa tekinthet meg. Earl of Agram tapintatosan magamra hagy, ltva az getett, feliratos kskompozci lttn felcsillan szememet, s hallva izgatott lihegsemet. Elhalszom a fnykpezgpem. A meztelen teremr elkap, mint egy ringyt, s egy rostfrei nagykst szort a torkomhoz. - Itt n szabom meg, ki fnykpezhet, te Buuel-kln. Mivel cscs-harcmvsz vagyok, nindzsucu- s tae-kwon-dotsekkel sztlaptom a fejt, mint egy bizarr lgytojst. Szvemben a legultraibolybb s a legselymesebb, titkos tulipnnal koponyacsont-ikebant krelok a maradvnyokbl. Mert szeretem a szpet s kedvelem az jrahasznostst. Aztn tovbb fnykpezek. Ksek, szr-, vg- s kaszabol-eszkzk sznak a zenvel dstott cscstrlat lgterben. Hirtelen lgy, kellemes fuvallat rint meg. Hasogat, de szorongs kert hatalmba. Az sreg VLC media player-program jraindtja a filmet. Kezemben egy gymnttal, a medzkbl sszefrcelt szobacellm padljt frkszem. Nagyon nem megy nekem ez a nyomorult felnttkor. Kisfi akarok jra lenni Kisfi s mr kint is vagyok Balbec Beach homokfvenyn Madelainestemnyt majszolva, kacagva, matrzruhban. Pn Pter pp autlakk spray-vel szvet rajzol/fj a beton hdlbra, s azt suttogja: Read my lips. Hnsl s Gretl-Hel sikongva bjcskzik a kabinok kzt. Ganmdesz csak eksztatikus mozdulatlansggal, gve somolyog, mint egy lngol Lapis Lazzuli Buddha-szobor. Alice, a kislny-rlny, lzerpisztolyt letve a parti fvenyre, varzskttivel dfkdi az idt, a puha, szarvasagancsos vgtelent. Pn Pter azt suttogja: Read my lips. Kezbe cssztatok egy mlytz gymntot. Zld az g s kk a fld. Mert ez Balbec Beach: Nemcsak a legenda folytatdik. Itt az lmok is megvalsulnak. Jdal Klmn

Klj Adrin www.danilokis.rs

17

prose

no.9
deravci
Joca Tu izvadi no i zabode ga u prvu konzervu. Naini pet-est pokreta, pa je otvori. Onda dade no Miletu koji, sve treperei u groznici, otvori svoju konzervu i navali na tunjevinu. Duan je radio isto. Je l ima jo? Nema. Gde ste ovo nali? Tu. U sobi. Ima li jo neto? Rekao sam da nema. Samo ovo? Da! Joca Tu shvati da je preotro reagovao. Pojede ostatak ribe, posre ulje pa ustade sa stolice. Ima i voda i jo neke stvari. Ja sam jo gladan. Mile je ustao i krenuo ka vratima. Joca Tu mu preprei put rukom. Ne moe. Ja sam vam i dalje nadreeni. Veba nije gotova, samo je krenula u nepredvienom smeru. Vas dvojica ste pripadnici vojske Srbije i imate mene da sluate i potujete. Jasno?! Jasno, gospodine komandire! Mile i Duan su ovo rekli glasno, u glas, stajui u stav mirno i salutirajui. Voljno. Joca Tu poe da se svlai. Prvo je skinuo puku i ostavio je na trosed, a onda je svukao kombinezon, ostajui u potkoulji i gaama. Mokrim. Prekiu, zaloi vatru. Iliu, pogledaj da li mi je neto promaklo ili da li na terasi ima neto od ega bismo mogli da napravimo neki signal da nas vide. Razumem, gospodine komandire! Razumem, gospodine komandire! Mile je stavio kombinezon i potkoulju, koje je skinuo u meuvremenu, na stolicu na kojoj se bio odmarao Mile. Milo je uspeo da nae dovoljno drvenih elemenata koje je mogao da zapali uz pomo krpice koja je leala na podu dnevne sobe. Ili se vratio, ako je to bilo ikako mogue, vlaniji no pre. Nisam uspeo nita da naem, gospodine komandire! Ba nita? Ba nita! Jebi ga. Razmiljao je. Probaj da se popne na krov i na pecaljku okai svoju potkoulju. Valjda e neko to da vidi i doe po nas. Razumem, gospodine komandire! Ili se svue do potkoulje, pa i nju skinu. Joca mu dade jednu pecaljku, koju je izvadio ispod kreveta. Duan pojuri na kiu. Mile, koji je duvao u tek zaetu vatru na metalnom stoiu, kao i Joca Tu, mogli su da ga uju kako tapka po crepu iznad njih. Nije ga bilo manje od pet minuta. Vratio se, smoen jo vie. Zadatak obavljen, gospodine komandire. Joca Tu zaklima glavom. Prie vatri i stavi svoje aketine iznad nje. Ovo e da gori dok se ne osuimo. Posle emo je zapaliti ako treba neto da se skuva. Mile i Duan su klimali glavama. Skidali su ostatak odee i nametali ga oko vatrice, ne bi li se tako bre osuio. Oni sami su drhtali oko crvenih plamiaka pokuavajui da ne izgledaju previe uplaeno. Nita se ne bojte. Joca Tu je mrmljao. Neko mora da nas nae. Ne samo da stalno trae preivele, nego sad imamo i znak. Sigurno e videti Ilievu potkoulju i doi ovamo. A dok se to ne desi, mi emo se lepo izleavati ovde. Hrane imamo, vode imamo, kresiva i vatre imamo. Moemo da izdrimo dve nedelje. Duan i Mile su se nasmeili, pogledavi jedan u drugog. Oraspoloila ih je pria nadreenog. Njegov duboki, rapavi glas i ogromna telesina koja je, iako sa jasnim tragovima starosti, izgledala kao u titana, takoe su ulivali neosnovano poverenje i spokoj. Uniforme su im bile suve. Cokule takoe. Duan je razmiljao o potkoulji koja bi mu prijala. Ali pomisao na nju budila je neku nelagodu. Kao da ju je imao na sebi, tako mokru i hladnu. Neto mu, ipak, nije dalo da skrene misli na bilo ta drugo. Mile je piljio u ar ostatak vatrice razmiljajui koliko li e no trajati na takvom mestu. Kia je prestala da pada. To je i prokomentarisao Joca Tu koji je sedeo u potkoulji, na trosedu, i rasklapao puku.

Blago prolee u svom poetku. Sneg se otopio po planinama i slio u tokove reka. Mutne zmijurine su poludele od koliine hladne vode u koritima. Jurile su bre i snanije. ire i dublje. Izlivajui se gde god su stigle. Plavei kvadratne kilometre ravnice, kroz koju su se pruale i ravale poput kvrgavih prstiju. Stotine ljudi bez doma. Ranjeni i mrtvi. Plutajui po poplavljenim selima. Selima koja se zna da su postojala samo po krovovima najviih kua, koji jo uvek odolevaju nanosu sve zagaenije vode. Najzad, tu je i kia. Gusta i nemilosrdna. Kao da joj nema kraja. Joca Tu oseao je kako mu je vojniki kombinezon ceo priljubljen uz telo, natopljen vodom. Trudio se da se odri na vrhu bujice, vrsto drei deblo otkinutog krajrenog drveta. Sve mu je potonulo u prvom naletu poplave, kada je njegov kamp iznenadila ljuta bujica. Sve sem puke koju je uspeo da zgrabi i prebaci preko ramena. Dva momka su uspela da se odre na vodi; da prate bujicu i Tua Milo Mile Preki i Duan Ili. Obojica su uspeli da uhvate svoje raneve i koriste ih kao plovke, kakve takve. Uskoro e i no. Joca Tu nije znao gde da se zaustavi. Reka ih je vukla svojim putem, ali je znao da vrlo lako moe da se otkai od struje i uhvati za obalu. Samo kada bi je naao. Mile i Duan su bili zauzeti pljuvanjem vode koja im je upadala u usta i guila ih, tako da nisu mnogo pitali njihovog nadreenog kada e stati. Tu je gledao po krovovima kua. Sve prazno. Naputeno. Moda je nekoga i bilo ispod crepa, ali taj im, tako mrtav i natopljen, nikako nije mogao pomoi. Joca, napokon, ugleda kuu koja je bila izdignuta na etiri betonska stuba. Podsetila ga je na kuu njegovog biveg trenera gde bi se, posle bokserskih meeva, skupljala cela ekipa iz kluba i jela riblju orbu. No, nije mu ostalo jo mnogo vremena. Morao se odluiti ili matarenje ili preivljavanje. Instinkt se pobrinuo u vezi sa izborom i Joca Tu se odvoji od debla. Zaplivao je iz sve snage, koja mu je preostala, ka straari na betonskim takama. Mile i Duan su ga pratili, pokuavajui da se odre na svojim ranevima. Ali, bilo je nemogue otrgnuti se struji. Zaplivali su ka Tuu, ne okrenuvi se da vide kako im se ranevi gube u sve jaoj kii i mutnijoj vodi. Kua je imala merdevine od metalnih ipki, koje su vrlo malo virile iz vode. Joca se uhvatio za preage i uzverao na verandu. Okrenuo se i, drei se za ogradicu koja je opasavala kuerak, pruio slobodnu ruku ka Miletu, koji je drhtavo napredovao preko merdevina. Kada se Milo popeo, Joca Tu je pomogao i Duanu. Mladii se nisu ni potrudili da se sklone sa kie. Tela su im bila mokra i preumorna. Ne izleavajte se. Ulazite u kuu. Joca Tu teko izdahnu, pa se zagega ka kui. Drao je veliku, elavu glavu sakrivenu meu ramenima, kao da e mu to pomoi da ne pokisne. Mile i Duan su se teko, preteko podigli i, grlei jedan drugog ne bi li nali vie snage za to malo koraka, krenuli ka vratima koja je Joca ostavio otvorena. Duan ih je zatvorio. Tek su tad shvatili da je oko njih bila neviena buka pljuska i reanja reke. Kada je Duan zalupio vratnicu, sve je utihnulo. Reka je umela negde daleko u drugom, treem planu; kia je blago dobovala po drvenim daskama i crepu kuice; slivala se niz stakla prozora; gotovo prijala. Mile i Duan su se sruili na stolice za malim, krunim stolom. Naslonili su glave na ake i jecali. Joca Tu je rondao po kui. Iako mala, imala je jo dve prostorije, pored te u kojoj su se nali pri ulasku. Joca je prvo prevrnuo trosed na rasklapanje u toj sobi. Ne naavi nita do nekoliko tapova za pecanje i mamaca, vratio je leaj na mesto. Otvorio je prva vrata i naao se u WC-u. Malom, davno ienom. Pored uavca i vodokotlia, niega nije bilo. Joca Tu zatvori vrata, pa otvori druga. Iza vrata broj dva nalazio se majuni prozor po kojem su se razvlaile providne gliste. Ispod prozoreta bio je friider. Joca naini jedan teak korak ka belom sanduku, pa poloi aketine na njegov poklopac. Dignu ga i gotovo zaplaka friider je bio pun hrane. Pored friidera je bio paket kisele vode. Neotvoren, malice pranjav. Joca uze prvo to je video tri konzerve tunjevine; zatvori friider, zatvori vrata, pa ode do stola. Uze napuklu gajbicu piva koja je bila ispod stola i sede na nju. Stavi konzerve na sto i mrknu tri puta, briui nos nadlanicom. Ustaj. Naao sam jelo.

18

www.danilokis.rs

no.9
Puka je u redu. Tu je repetirao. Ako zatreba, moi emo da ispalimo signalnu vatru. Nai e nas sigurno. Miletu se sve manje svialo to njihov voa toliko puta izgovara optimistine reenice. Sve je to liilo na lanu nadu; to je budilo nespokoj; a on je terao najstranije misli u lobanju, iovako otrovanu tihim mrakom. I um reke. Gospodine komandire, ja sam gladan! Mile je stajao mirno, ozbiljan u licu. Duan se smeio. Joca je napravio grimasu koja je mogla biti smeak, pa ostavi puku u ugao. Krenuo je ka vratima iza kojih se krio magini friider. Mile sede kraj ara i die noge na sto. Duan je priao stolu i seo na gajbicu. Bulju bi dao za pljugu. I ja. Duan se osetio golo, bez iega do osnovne odee na sebi, pri sebi. Samo jedan dim. Joca Tu je preturao po friideru. Njegova elava glava se znojila, a potkoulja je cela bila mokra na grudima velika, mrka portikla. Preturao je i preturao, naposletku naletevi na jo etiri konzerve tunjevine. Izvadio je konzerve i zatvorio friider. Gledao je u konzerve i flae sa vodom, pa uzdahnuo. Uzeo je paket i konzerve, a nogom zalupio vrata. Mile je izvadio no iz depa nazubljeni no za maslac. Naao sam ga na podu. Cerio se Preki. Oistio sam ga, sad je ko nov. Da si barem neto pametno naao. Joca Tu je spustio konzerve na sto. Seo na stolicu i izvadio svoj skakavac. Mile i Duan su se odmah bacili na konzerve. Joca je ekao, zagledan u sto ispred sebe. Niste gladni? Tu se prenu iz razmiljanja. ta si rekao? Punih usta iz kojih ispadaju rumeni delovi ribe i smrad: Niste gladni? Ne preterano. Pa brzo zgrabi paket i bupnu ga na sto. Noem raspara musavu plastiku, pa izvadi jednu flau i otvori je. Otpi mali gutljaj, pa prui bocu Miletu. Neto ste mnogo fini. Ne jedete, ne pijete. Gutao je vodu. Dodao flau Duanu. Duan je piljio u Jocu Tua. Njegovo zabrinuto lice transformisalo je i Duanovo u tmurnu masku. Je l sve u redu? Jeste. Ali, neto sam razmiljao. Tu se odvojio od stolice. etao se po sobi, unosei nervozu. Slabi ostaci vatre bacali su udne senke po prostoriji. Izduavali prilike i inili ih utvarnim. Razmiljao sam, ko zna kad e nas nai. Rekli ste da e nas nai. Hoe. Siguran sam da hoe. Ali ne znam kad. Razmiljao sam... Tu mu se misao izgubi, a Mile to iskoristi da ga pecne. To ste ve rekli. Tu otkinu osmeh sa ruba usana. Zna li zato me zovu Tu? Mile zavrti glavom levo-desno. Joca Tu se naglo uozbilji. Nije zbog toga sto sam teko kapirao matematiku. Shvata? Mile je bio daleko od shvatanja. Ali, znao je da je Joca trenirao boks, uspeno. Nije hteo da proverava ta taj nadimak stvarno znai. Kao to sam ve rekao, razmiljao sam. Moda proe i nekoliko nedelja dok im ovo podruje doe na red. Moda se ak i sama voda pre povue, nego to doe neko. Videli ste i sami. Ova oblast izgleda dosta pusto. Ovo je, mislim, jedina kua koja je bila iznad nivoa reke. Mislite da e moda proi nedelje? Duan je bio oajan. Miloa i Jocu Tua nije podnosio ni u kasarni, kamoli na ovako skuenom mestu, gde je samo njih morao da gleda. Ne znam. Stvarno ne znam. Pa sede i uze puku. Ali, preiveemo. Prolazili su dani. Mile ih je provodio piljei kroz prozor i sporadinu kiu, zvidei u nedogled. Duan bi pokuavao da misli o svojoj mladoj eni i bebi u njenom stomaku. Pokuavao je da se seti svih legendi vezanih za to da li e malo biti muko ili ensko. Onda bi smiljao ime. Ljiljana mu se najvie svialo. Uvek. Ali, tako se zvala njegova ena.

prose
Joca Tu se polako pretvarao u kip. Statuu od mesa i kostiju, i napetih ila. Sve vre steui puku, kao da e ga meci iz nje spasiti. Nikada se pre nije naao u ovakvoj situaciji. Ma koliko da je vebao za ovaj ili onaj scenario; ma koliko da je sati provodio na terenu u mokrom rovu i tananim atorima; ma koliko da je ljudi ubio u prolom ratu. Nita ga nije moglo spremiti na ovakav slamajui oseaj nemoi da pomogne sebi, pa i svojim ljudima. Iako je nebo izgledalo ljuto, nita nije luilo. Nivo vode je spao, ali svega za pola metra. Ni toliko. Ali, njih trojica su govorili pola metra, jer nisu imali ime da tano izmere, a i to im je ulivalo dovoljno nade da nastave sa dosaivanjem u kuici. Prole su dve nedelje. Duan je bio naslonjen na ogradu i gledao u reku koja je nanosila blato, kr i smrt na okolne krovove. ta se nije zaustavilo na vetakim ostrvcima, nastavilo je dalje, ko zna gde. Mile je polako koraao ka Duanu, mrckajui i pljuckajuci; okreui se oko sebe kao da ga neko progoni. ta radi? Duan nije shvatao zato Mile mora da mu narui to malo samoe i uivanja. Mrak e uskoro pasti i svi e vrlo brzo biti osueni jedni na druge. Mogao je malo da saeka. Reko, ta radi? ta ti treba? Mile nakrivi glavu. Nanovo pogleda iza sebe, pa sede pored Duana. to se drka? Nervira me. Je l ti sad lake? ta hoe? Brutalna iskrenost Miletu zamandali usta na minut-dva. Sluaj. Ovaj. Ne znam kako da ti kaem, ali mislim da ovaj neto muti. Duan, koji je i sam oseao da neto nije u redu, pogleda Mileta i klimnu glavom, kao znak ovom da nastavi sa priom. Pukli smo ovde. Zna, prvo sam mislio da je ovo nastavak vebe. Da je namerno postavio ator na tom mestu, kako bismo morali sa ovim da se drkamo. Ali onda sam skontao da je Tu zajebo. I nas i sebe. Ali, dobro, nema veze. Nali smo ovu kuu i sve je OK. Preiveli smo, toplo nam je, ima vode i hrane... Ali, tu je caka. Vode je sve manje, uskoro emo morati da prokuvavamo ovo sranje. Pljunu u vodu ispod njih. A za hranu ne smem ni da zamislim ta emo da radimo. Ima pun friider. Ima pun kurac, eto ta ima. Ni ja ni ti nismo videli friider. A Tu samo smanjuje porcije. Sluaj, mislim da nas namerno drka. Da se on prederava, a na nama trenira strogou. Kapira? Kao neki testovi, ta li... Mile je nastavio, a Duan je sluao. Iako je Ili hteo da prekine sadruga i kae mu da se nosi, sve to je ovaj priao poprimalo je sve vei smisao. I to da je Joca Tu drkadija; i to da im ne da hranu jer je uva za sebe i jede je kad ovi zaspu; i to da treba da trae da svi imaju pristup frizideru... Kakav pristup? Joca Tu je kiljio. Vatra je gorela iza lea Mileta i Duana i od njih pravila ugljenisane fantome. Friideru. Ja i Ili hoemo da imamo pristup friideru. A ta e vam? Mile prasnu u smeh. Pljesnu rukama. Ovaj nas zajebava! Duan je stajao mirno. Gledao je u Jocu Tua i njegove snane ruke, poloene na puku. Oruje je, u njima, izgledalo kao igraka. ta si rekao?! Joca se podigao. Mileta ovo natera da ustukne, ali samo jedan korak. Rekao sam da nas zajebava! ta ti misli, ko si ti?! Joca Tu je nastavio da objanjava Miletu kako je on, Joca, ratni heroj i borac iz vremena kad je ovaj jo piao u gae i sve u tom smislu; Mile je prevrtao oima, pljuckao i prekidao Jocu Tua upadicama u kojima mu je objanjavao kako su njih dvojica protiv njega jednog i da e pre verovati u njihovu la, nego u njegovu, Jocinu, ako i doe do nekog suenja zbog nepotovanja naredbi. Zautali su. Posle pet minuta prepirke, obojica su zautali. Duan se preznojavao, nem. Ti si isto za ovo? Joca uperi puku u Duana. Duan klimnu glavom. Vrlo polako.

Bjorn Bookwich

www.danilokis.rs

19

prose
Dobro momci, neka vam bude. Tu zakorai ka vratima i otvori ih. Zatim ue unutra i otvori friider. Jednom rukom je drao puku, a drugom je bacao kutije iz friidera mladiima pred noge. Evo, ovo vam je klopa! Kutije su letele po vazduhu, previe dugo i lagano. Padale su na zemlju uz malo buke, ne isputajui iz sebe nikakav sadraj. Evo, jebem vam mater! Jo praznih kutija. Najedite se! Duan je unuo i uzeo jednu kutiju. uplje. Mile je zapanjeno gledao u kutije, pa ih gazio. Sve je prazno! Prazno! Prazno. Bilo je prazno prvog dana. Ostale su jo dve konzerve. Zato sam vam i pravio tako mala sledovanja. tedeo sam, jer ne znam koliko e jo da proe, pre no to neko doe ovamo! Pojeo si! Sve si pojeo! Mile je plakao, steui pesnice. Joca Tu je utao. Duan takoe. Sve si pojeo! Joca: Hoe da se bijemo? Mile zaklima, kroz suze i sline i sve vee crvenilo lica. Piko, baci puku! Tu se smejao. Podie puku, pa zapuca na Mileta. Mile podignu ruke i zavrita. Klik. Joca se jo glasnije smejao. Prazna je, piko. Mile spusti ruke. Zatrepta ka oruju, pa podivljalo krenu na Jocu Tua. Joca ga doeka spreman pusti da mu Mile zada koji udarac i prie dovoljno, a onda ga obgrli rukama i vrsto pritisnu na iroke grudi. Smiri se! Jebem ti mater! Smiri se! Mile se sve vie otimao. Koprcao se i bacakao grabei rukama po svojoj i Jocinoj uniformi. Tu je urlao: Smiri se! Milo uspe da oslobodi jednu ruku i ustremi se njome ka Tuovoj glavi. U pobledeloj pesnici Prekia bila je otrica reckavog noa. Joca Tu pomeri glavu u stranu, otrica promai oko ka kojem je juriala i potkai Jocu Tua u vrat. Raspara mu kou i proe do kucavice, rasprskavajui decilitre krvi svuda po Miletu i sobi. Mile se odmaknu nekoliko koraka. No mu isklizne iz ruke na patos. Duan je i dalje bio nem, potresen iznutra do te mere da nije mogao nita da uradi. Joca Tu se drao za vrat i koprcao po daskama. Kada je sve, pod neverovatnim pritiskom, izbilo iz njega, smirio se; mrtvih oiju zagledanih u uavac. Mile je o ovome ak i razmiljao, pre nekoliko dana. Zamiljao je kako zabada Jocu Tua u stomak ili vrat i kako ga ubija, polako, polako. Ali, nikako nije eleo da se to i obistini. Nije ni razmiljao ta bi bilo da se to stvarno desi. Tako da je sada samo stajao, miran i nem, ba kao i Duan. Zajedno su piljili u le, ne znajui ta da urade. Dogovor je pao posle sat vremena utnje. To malo to im je ostalo od razuma dogovorilo ih je da, kada doe neko po njih, kau istinu. Mile je plakao i povraao. Duan je sve vreme pokuavao da misli na svoju enu. Miletovo riganje ga je stalno vraalo u kuicu na betonskim nogarama. Telo su stavili u friider. Iako nije bilo struje, inilo im se da e Joca Tu tu najbolje biti ouvan. Tri preostale konzerve stavili su na sto. Gledali bi u njih po ceo dan i kada Mile ne bi lamentirao nad svojom budunou, priali o tome kako da ih podele da to due traju. Prii je uskoro morao da doe kraj, jer su uasno ogladneli. Kako po njih i dalje niko nije dolazio, a nivo reke nikako nije padao, brzo su potroili zalihe. Vodu su, kako je i predvieno, uzimali iz reke i prokuvavali je. Ta voda nije mogla da ugasi e. Kamoli da im smiri glad koja je narastala u stomacima.

no.9
Nigde nikoga. Samo voda koja umi. Dan. No. No i dan. Sve im se mealo. Ispriali su jedan drugome sve to su znali o sebi i ljudima koje su poznavali. Prepriavali su viceve i tue prie i dogodovtine. Govorili gde bi voleli da otputuju i jo stotinu gluposti koje nikako nisu smanjivale glad. Sluaj, ree Duan jednog dana, kada je kia nanovo poela da lije. Sluaj, mislim da moramo da iskoristimo ono to moemo da iskoristimo. Na ta misli? Mislim da ne moemo da pretpostavimo kada e nas nai. Neto sam razmiljao, po tome gde smo bili i kuda smo plutali, sada smo u nekoj vukojebini u koju niko ne bi doao i da nije poplavljena. Ko zna kad e doi, shvata? Mile je klimao glavom. Sve vreme je klimao glavom i oseao zahvalnost. Vrata su bila otvorena. Mile je stajao ispred Duana, vrsto steui nazubljeni no i skakavac Joce Tua. Lakat je zavukao u udubljenje na poklopcu i povukao nagore. Friider se otvorio. Nije smrdelo. Friider je poslednji put posluio svrsi. Da ga ovde ili... Mile je mumlao. Duan slegnu ramenima. Odluio je da je dosta gledao. Otiao je do stola, seo i zapiljio se u kiom zamueni prozor. Mislio je o svojoj eni i moda ve roenoj bebi, iz ega bi ga, tu i tamo, prenelo Miletovo povraanje, pla i napadi kalja. Iznad vatre su uz pomo pertli i daice drali komadinu mesa. Tkivo je postajalo sve tamnije i miriljavije. Mamilo je. Kad su ga ispekli, nisu hteli da ga jedu. Gledali su u mesite koje se puilo i mirisalo, i razmiljali da li se isplati da stanu. Duan opet pomisli na enu. Na dete. Pomisli na ivot i kako uiva u njemu. Ili je barem uivao. Prui ruke ka hrani i otkinu pare. vakao je meso dugo, kao da je pokuavao da ispita ukus. Mile ga je pratio, paljivo razvlaei vlakna po usnoj duplji. Teko ih gutajui. Povraajui. Duan mu je rekao da mora da prestane da povraa, inae e uskoro da se kupaju u njegovoj bljuvotini. Mile se izvinjavao, kupio ono to njegova utroba nije htela i bacao kroz prozor. Ubrzo su se navikli na meso. Pekli su ga i jeli bez grie savesti. Jedini problem bilo je isei deo koji su nameravali da pojedu. Ali i to je, posle etiri-pet dana, postalo neto sa im su nauili da se nose, ako ne i neto to su sasvim podnosili. Voda je opadala. Helikopter je preleteo preko kolibice. Mile je hteo da istri i mae, ali ga je Duan zaustavio. Morali su prvo da se ratosiljaju Joce Tua. To to su mu uradili prevazilo je samoodbranu iza koje je Mile nameravao da se krije. Telo su sledee noi izneli napolje i bacili ga u reku; jo uvek brza i divlja, u grizu ga je pojela. Mile i Duan saekali su sledee preletanje helikoptera. Mahali su i mahali i spasioci su ih videli i spasili. Pitali su ih da li je jo nekoga bilo sa njima, a oni su rekli kako je bio i njihov komandir, ali da je on nestao jo prve noi, u bujici. Helikopter je bio preglasan da bi se odrala neka dua pria. Svi su utali. Duan i Mile su se netremice posmatrali. Duan je oseao da je postupio ispravno. Kako je to jedino to je mogao da uini, ne bi li nanovo video svoju enu i svoje neroeno/roeno dete. Miletove misli su se raale i umirale, im bi mu se u glavi oformila slika belog friidera. Tako bi zamiljao i svoju kuu kojoj se vraao belo; tako je zamiljao svoja kola bela; tako je zamiljao svoj koveg beo. Svuda smrt - belo. Puno krvi. Hermetiki zatvoreno. Hladno. Milo Ili

20

www.danilokis.rs

no.9
K i t m t t a n gya l
Feljegyzsek egy soha el nem kszlt dokumentumfilmhez (rszlet) ...a jv archvumainak nincs ms eslye, mint levonulni a fld al. az rlt csavarg s az Id angyali homokos naplopja ismeretlenl is lejegyzi itt ami taln mg elmondand a hallt kvet idszakban ahol villanyozottan brednk a kmbl sajt lelknk replgpeink bmblse breszt fel a tet felett hznak el angyali bombkat jttek ledobni a krhz megvilgosul kpzelt falak beomlanak csupacsont lgik egykett ki innen irgalmas csillagflitteres sokkja az rk hbor beksznttt gyzelem dobd le alsruhdat szabadok vagyunk Angyalpor Mg valamikor az 1960-as vek elejn trtnt, hogy a Zajear s krnykn l ortodox maffia nagyobb mennyisg, gynevezett angyalporhoz jutott, amit valahogy el kvntak szlltani nyugatra, fknt Bulgrin t, ahol klnfle szlltcsoportok foglalkoztak az ggyel, de errl mr tbbet nem tudtam meg. Akkoriban, 2012/2013-ban, jrtam azon a krnyken, mieltt beiratkoztam volna a zajeari kpzmvszeti egyetem doktori, DLA iskoljba, egy regnyterven dolgoztam. Fakival kerestk fel az ottani mzeum nprajzos munkatrst, Suzant, illetve egy Jerry nev, nemzetkzileg is ismert kosrlabdaedz haverja, a 87-es Stefan ltott minket vendgl. Emlkszem, mg akkoriban is voltak, akik azon a krnnyken kazettrl hallgattk a zent, mi pedig gy reztk, visszarepltnk a 90-es vekbe. Angyalltkat szerettnk volna felkutatni, Suzana volt szakemberknt a vezetnk, meggrt egy csom terepvizitet, de els alkalommal, emlkszem, ebbl nem lett semmi. Fl is voltam krdva, akkoriban kevsb figyeltem a rszletekre, s mindenron a szenzci lebegett a szemem eltt, egy ilyen megfoghatatlan tmban is a konkrtumok utn szaladgltam, s arra vgytam, hogy gy mondjanak ki alanyaim igazsgokat, hogy kzben n magam sem kezeltem igazsgknt vagy valamifle bizonyossgknt ezt az egsz angyallttel kapcsolatos kutatst, vagyis, hogy lteznnek, valsgknt aposztroflhatak lennnek ezek a lnyek. Emlkszem, egy alkalommal, a kutats legelejn, meg talltam krdezni Suzantl, nem lehetsges-e, hogy lvn ezek, az itt l emberek nagy rsze, fent, a hegyek kztt elzrt falvakban mg zrt kzssgekben lnek, pogny vallst gyakorolnak, hogy esetleg valamifle fzetekkel lnek-e, amitl ltomsaik, hallucinciik lesznek. Szemmel lthatan rosszallan nzett rnk Suzana, kiss mintha zavarba is jtt volna Faki fordtotta a nem tl csiszolt s grdlkeny szerbemet , annyit mondott csak vlaszul, hogy az itt l npek drogja a fld, a vz, a leveg, a fk s a tengerszint feletti magassgbl add lgnyoms. Valamikor jval ksbb tudtam meg, hogy a zajeari maffia biblikba rejtette a drogot, az gynezevezett angyalport, valahol a zsoltrok krnykn kezdden, ott, ahol az angyalok karrl rtekeznek, kivgtak vagy ktszz oldalt, s abba rejtettk az anyagot. Ekkor voltakpp bibliagyrtsra szakosodott Zajear, s azt szlltottk klfldre. Ebben az idben az gynevezett Stadija biblia 6 kiadst lt meg. Mikzben az zletben benne voltak sokan, mint utlag kiderlt, a vrosi mzeum alkalmazottainak nagy rsze is. A mai napig nem dertettem ki, hogy Suzana benne lehetett-e, de a sejtsem az, hogy igen... De ha nem is, akkor biztosan tudhatott a dologrl s ezrt rezhettk rajta azt a fajta kettssget, amellyel hozzllt a tmhoz, a terepmunkhoz, azokhoz az emberekhez, akik angyalltomsaikat, lmaikat mesltk el neknk. Ezek az emberek mind valahol a 60-as vek krnykn ltk t ezeket a dolgokat, ppen akkor, amikor Zajeart elznltte az angyalpor, mint kiderlt ksbb az is, sokan jutottak hozz kisebb-nagyobb adagokhoz, hiszen sokan vettek rszt a csempszsben s sokan voltak foglalkoztatva a maffia ltal. Az angyalpor egy nagyon ers kbtszer. Tnetei hallucincik, knyszerkpzetek, delrium, zavaros gondolkods, a motorikus funkcik, pldul a jrs, a vgtagok mozgatsnak degradldsa, hevesebb szvvers, ilyesmik. Hatsra az egyn gyakran kiszmthatatlann vlik, jellemz lesz r az npusztts, akr az ngyilkossgi ksrlet is. Elszr az 1950-es vekben szabadalmaztatta a Parke-Davis gygyszergyrt cg. A PCP az USA-ban a pszichotrp anyagokrl szl egyezmny msodik jegyzkn szerepl, magas kockzat, korltozott terpis alkalmazs

prose
drogknt szerepelt. Egy elrettent trtnet szerint egy ember, aki PCP hatsa alatt volt, darabokban leszedegette az arct s odadobta a kutyjnak. Emlkszem, kutatni kezdtem ezen a vonalon is, szertegazan, nem csak a vlahok krben, nem csak a volt Jugoszlv tagkztrsasgokban. A kilencvenes vekben Amerikban trtnt egy eset. A tbbszr ittas jrmvezetsrt, rablsrt, csaldon belli erszakrt, fegyvertartsrt eltlt Rodney King taxisofrt 1991. mrcius 3-n a Los Angeles-i rendrsg (LAPD) 13 kilomteren keresztl ldzte, mikzben King 160 km/rs sebessggel haladt. Amikor sikerlt megllsra knyszerteni, a rendrk Kinget brutlisan elvertk. Az esetet nyilvnos kamerk rgztettk. A rendrk azt lltottk, hogy az a gyan merlt fel, hogy King PCP-t fogyasztott. Kt alkalommal hasznltk a taser nev knyszert eszkzt (amely voltakpp elektrosokk hasznlata br felsznn), gumibottal vertk a taxisofrt, rugdostk, s amikor az fel akart llni, visszalktk a fldre. sszesen ngy rendr intzkedett Rodney King ellen, kzlk hrom fehr br, egy pedig latin volt. Azt lltottk, hogy King nem reaglt a taserre, nem rzett fjdalmat, fel akart llni, s azrt gondoltk gy, hogy PCP-t fogyasztott. Az eset bejrta a vilgsajtt, s a Los Angeles-i hatsgok knytelenek voltak vdat emelni a rendrk ellen, akiket a tbbsgi fehr brekbl ll eskdtszk felmentett 1992. prilis 29n. A vgzs kvetkeztben Los Angelesben lzads trt ki, ami 55 halottal, 2383 sebeslttel, 1 millird dollr anyagi krral, tbb mint 7000 leadott lvssel s 3100 zlet kigsvel jrt. A vlsghelyzetet a Nemzeti Grda s Haditengerszet bevonsval lehetett csak megoldani. A lzads ngy napig tartott. A lzads vge fel Rodley King a zavargkhoz intzett egy beszdet: People, I just want to say, you know, can we all get along?, azaz: Emberek, csak annyit akartam mondani, tudjtok, j lesz ez gy mindannyiunknak? Az esethez hozztartozik, hogy a Public Enemy nev zenekar 1990. mrcius 20-n jelentette meg a Fear of a Black Planet cm albumt, amelyen a Burn Hollywood Burn cm szmban Chuck D. szjbl elhangzik az azta szlligv vlt frzis: I smell a riot goin on., azaz: rzem a lzads szagt. Sirbik Attila

Svetlana drnja

www.danilokis.rs

21

prose
I am not a pervert. Thats why she lets me be here with her. She sits in front of the mirror that is framed with light bulbs. The accessory in every dressing room of dreams. Maja bought it ironically. One bulb for every face that will never make it to a stage. This thing itches the hell out of me, she says as she scratches the black stubbles on her head and wipes away the dot above her lip. In front of her lays the platinum blond wig. She has many different wigs but the Marilyn Monroe one is her favourite. Guys always feel like less of a pervert when they dont feel like theyre fucking a girl from some third world country, she once said. Serbia is not a third world country, I replied. And your skin remains too dark to fit the first world profile anyway, I added. She just sighed and asked me to hand over the lubricant. You need to be less obvious next time. I could hear you breath from the closet. I think the customer did as well. She powders her cheeks with a brush. First she wanted to look white. Now she just wants to look somewhat human. Yes, I am sorry, I whisper while playing with a black, rubber dildo that she usually keeps on the night stand so that customers dont think too much of themselves. I was just a bit excited. She turns around, her eyebrow lifted, giving me that sarcastic look of hers. Well, hide your excitement, will you. Perverts hate to be recognized by fellow perverts. They are strictly solitary creatures. The only thing they allow is the territorial object that they are urinating on. I wave the dildo around. Im sowwyyyyy. She sighs and then smiles. Put that thing away. Those are not for little boys. Her bedroom is coloured grey and red. Tiling and an indoors broom in the corner. Like paper clots are the worst of dirt that can happen around here. The little radio is in her window together with a stool and a box of tissues that she uses to wipe the sweat of her body. The bed is made of foam with a sheet on it. Sometimes she leaves it on after one or two customers without changing it, but most of the times she doesnt. Perverts can pick up each others smell easily. She puts on the pink wig that she saw Nathalie Portman wore in the movie Closer. What is it with you and Mr Jacobs anyway?, she asks me while she polishes her lips. You always seem a bit pale after he came. I lift my shoulders. I have replaced the dildo with a thong that I took from the ground. I stretch it between my fingers. It has a bear on the front with a smiley face. The fabric is cut where her vagina is supposed to start, as if the bear smiles a smile with her lips. The creeps have some sort of Freudian self-loathing from which they like the image of their dicks being bitten off by a stronger animal, she once said. I dont know. I just dont like the way he just pounds away. His thrusts make you look like a puppet. She stands up and walks towards me. She is completely naked. Her firm nipples shiny and dark like chocolate. Her breasts stretch with every movement, like the skin is tightening to emphasize her skeletons structure. Once I compared her skin with the leather coating in a Mercedes Benz. She told me I was being creepy.

no.9
Wigs and Window Glass
You are a sweet man. She kisses me on the cheek while she takes a bra and a thong from her wardrobe. No bears today. You know that is what they like. They all want a doll that can suffer. Dont worry about it, baby. It is what gets my bread on the table. She chose her outfit. It is the silver one, her favourite. The tinfoil wrapping in which she feels like the left over salad that you cover and put back in the fridge because it is a shame to throw it away, but it will taste dry and old anyway. I will still eat the salad when it tastes old or dry, I told her once. They all do, she replied. As long as there is some turkey in it. I am actually the turkey they take from the fridge now, I come to think about it. The one they want to stuff, to give it a taste of their own. Now her goose bumps actually make her look somewhat like a turkey. She gets cold more easily these days. She rubs herself with the lubricant from a bottle with a green top. It makes her smell like baby oil and bubble gum. Marinade. Can I smell you?, I ask her. Of course. She stands next to me and lifts some pink strings of wig. I sniff deeply through my nose. You smell like newly bought Barbie doll. She smiles while she bends over to get the dildo from the cabinet. I can see the veins writhing around it. It looks like the miniature of a lighthouse slide I once saw on a playground as a kid. For her it is a screw that makes her shine like a light bulb. A pink one this time. You are my Guipetto and the doctor is the ferry will change me into a real girl. I look at the bottles of lubricants that are spread all over the floor, like candy for the momentarily mindless, and I curse my faith of being the responsible choice instead of the much desired fun. Ok, my curly cure boy, I have to go to work now. She is sitting in the window, her legs crossed. The red light reflects on her tinfoil wrapping. One shiny red omelette for each breast. At least it looks warmer than the white light supermarkets keep their frozen chicken in. The little radio plays Poison by the Prodigy while I am reading an issue of Donald Duck on the couch in the corner. Are you alright there?, she asks without taking her eyes away from the window. Yes, I am. Good. She knocks on the window and makes wild gestures. It looks like we caught ourselves a pervert, she says as the door opens. A man with a baseball cap and white running shoes walks in. They all want to look like clichs. Nothing is more anonymous than a clich. Hi, darling, she says to him. He nods and smiles. I can see him checking out the lack of curves on her body. He looks like the kind of guy who likes to unwrap dried out meat. What is that guy doing here? He sort of points at me. She straitens the sheets on the bed. Nothing, darling. Just somebody to make you feel better by comparison. He will leave soon. The guy laughs out loud while I stand up and nod my goodbyes. Mission accomplished. I already feel like more of a man, he says as I close the door behind me and walk into the backroom. I can still see all her looks and smell all her tastes in the wigs and tubes of body oils that are stored in here. I feel like the girl who could afford the accessories but never the Barbie doll itself and therefore drags what she has to her friends house as an excuse to play along with those who do own the real thing. I step into the backdoor that leads to the closet and close it behind me carefully. Not to make a sound is crucial. Perverts are always on the look-out for hyenas while they are devouring their prey. The door to the closet space squeaks. There are blankets on the floor. My own little nest with more wigs in it. The Baby Spice, the School Girl and Pippy Long Stockings. The wigs she could not use anymore, thrown away as the feathers that Momma Bird dropped as she flew away to get me my food. I hold two ponytails while I am closing my eyes. I stopped watching when her illness took more and more of her human shapes. Now I just listen to the rhythm of her breathing, noticing every irregularity. The humanless haircut hangs dead between my hands. The light slaps me in the face as she opens the closet door. There is a big smile on her face and she took off the wig. She didnt laugh when I told her once that without a wig she looks like a walking dick. All she did was brushing her pieces of Head Wear saying: Well, we will never find out if I look like yours, will we? That made me shut up. Ah, you look pale again. I already told you that you shouldnt worry so much. She takes my hand and drags me up. I actually like her bald head. It looks misplaced, too friendly and vulnerable for her harsh nudity. Like her Dressed for Sex body is just a Halloween costume. This guy actually tried to be tender for some reason. They sometimes think that fucking you like love making will make them special. She shakes her head and lights a cigarette. I think you shouldnt be smoking. What? Are you afraid that your investment wont pay off, Guipetto boy? Her reflection in the mirror shows a chuckle. I stand in the corner staring at it. Ahh, come on. You know that I am kidding, right? She lays a hand on my cheek and kisses my nose. Come on, give me a smile. I can see the shape of her skull as the skin tightens around her face to give me one of hers. Ive to go, I say. She just nods as I reach for the three hundred in my pocket. Three hundred again? Yes. I am not a pervert. I will just spend it on medicine. I want to have sex with a person, not a puppet. Really, I promise. I look into her puppy eyes. Puppy eyes that sunk deep into dark sockets. I let go off the bills. She puts them away. I will see you again soon. She already took a cloth to wipe the make-up from her face. She lays her People Face in stripes on paper. I promise you that I will be better soon. Then I will be all yours. She presses me against herself. Gently so I wont be able to feel how bony she is. I am not a pervert. Only when she is better, I can fuck her. Ramon Martensen

22

www.danilokis.rs

no.9
U.D.
Teko mi je bilo da prikrivam svoje oduevljenje. Otkrie da sam upoznao pravu pesnikinju i da sam bio u prilici da razgovaram sa njom inilo je da moj inae slabani libido sposobnosti kurtoazne drutvene konverzacije gotovo eruptira. Bog te jebo, pesnikinja! Imala je 89 godina, a poezijom kao jedinim sredstvom rada se bavila ve vie od sedamdeset godina. Istina, ureivala je i nekakve knjievne asopise, ali tek to je bilo neto, po mom miljenju, neobavezujue, relaksirajue, a opet do te mere poeljno injenje i karijera u sivilu ambijenta etiri decenije dugog Varavskog pakta, da je vie dodavalo nego oduzimalo mojoj impresioniranosti. Neko ko toliko traje na taj nain je sigurno u blizini Ponse de Leonovog izvora veite mladosti, pomislih, i upitah je na poljskom, u mojoj varijanti govora tog jezika, za koju mi se u tom trenutku inilo da je sasvim razumljiva: Panova Vimenova, meni to tak spektakularne to Vi tako spektakularne poeta, poetesse, take tu da ja moem Vas pitat... What do You want to know, young man? Uzdahnuo sam i lagano, sa uitkom popio gutljaj dobrog i relativno, inilo mi se u tom trenutku, jeftinog rozea. Razmiljao sam kako da do maksimuma iskoristim ovaj trenutak. Izvadio sam papir iz depa i poeo da itam: Modziey budujcej Now Hut Kto dom zbudowa, w ktrym mieszkam? Kto kad sw prac na fundament? w murarz, zdun i szklarz, i ciela minici s przez ludzk pami. Klasa z pamici z - umiera. Wierniejsz pami wybieramy... Dok sam itao, za trenutak sam bacio pogled ka pesnikinji. Vimenova me je prezrivo posmatrala. Izgledala je kao neko ko guta hrapavu knedlu istinske nelagodnosti dok mu ispred oiju prolaze sve neprijatne uspomene iz teke mladosti. Uinilo mi se da sam gotovo i sam u ustima osetio kiselkast ukus hladnog kupusa koji je svojevremeno, tako sam mislio u tom trenutku, i opredelio disidentsko politiko opredeljenje Vimenove u njenoj dalekoj mladosti, u vremenu rane faze izgradnje socijalistikog sistema u Poljskoj. Nisam ni stigao da ponem da saoseam sa pesnikinjom. Upravo sam eleo da kaem kako uvodni stihovi Kto dom bude zbudoval v ktorim mekam... - bude u meni takvu egzaltaciju, kada me je pesnikinja preduhitrila: What are you trying to insinuate with that poem? Who is this cocksucker anyway? Everything is a product of circumstances, you envious, failed, little man... You had your opportunities, why didnt you succeed in realizing them, it is of no matter to me. itala me je bolje od mene samog, kao bilbord. Bilo je besmisleno pokuavati osporiti jedno takvo iskustvo. Sigurno je u pitanju bio roze. Skrueno sam pogledao u njeno lice, lice stoletnog hrasta mudrosti i zamalo zaplakao. Poeo sam da recitujem: Svaki je poetak tek nastavak... a knjiga onoga to se deava, tek je napola otvorena... Ipak, bilo je kasno. Izgubio sam bio svoju priliku. Odustao sam od namere da joj postavim pitanje kakav na nju utisak ostavlja bizarnost istorije oigledna ba na primeru Nove Hute o kojoj je svojevremeno pevala. Bizarnost koja se ogledala u tome da su mladi poljski leviarski udarnici napravili grad za novu mlade, a da je ta mlade iz Nove Hute sada, pola veka kasnije, veinom neo-nacitiki raspoloena. Moda je tako i bolje. Koliko god da sam se divio Vimenovoj, znao sam da nikad neu biti ona. Kada bih i mogao biti, znao sam da to opet ne bi bilo to jer onda to vie ne bi bio ja. Oko nje su se u tom trenutku ve nali ljudi iz organizacije knjievne veeri. Nekako sam ipak uspeo da joj predloim da odemo na partiju tenisa na travi. Rekla je da sutra leti za San Francisko i da mora da ide da spava. Tada sam se zarekao sebi da vie neu dati ni dinara za odlazak na knjievne veeri koliko god se oseao dokonim. Znao sam da nikad neu biti ni kao ona. Dragan Stankovi

prose
Veled vagyok, ne flj
Bevgja az ajtt. Utnamegyek. n bemegyek, kijn. n kimegyek, bejn. A frdszobban magra zrja az ajtt. A kukucskln leskeldm, de szreveszi, s odatesz egy trlkzt vagy a kpenyt, amit a szletsnapjra vettem. Krdem, mit csinlsz? Nem vlaszol. Addig llok az ajt eltt, mg ki nem jn. Most mr nem krlelem, s nem kopogtatok. Drmblk s kiablok. Mondom, gyere mr ki onnan, mit csinlsz? Meg kellett volna tanulnia, nem zrkzunk be csak azrt, mert haragszunk, vagy csak, mert gy tartja kedvnk. n megmondtam, engem nem rdekelnek a szomszdok, nem rdekel, hogy jfl van, nem fogsz a frdben aludni, nem rdekel, hogy vittl klnkltzkds paplant s nem fogsz felfzni, nem rdekel, akkor sem fogsz a kdban aludni. Az gyban a helyed. Azt mondja, csak itt lehet nyugton, s szksge van a magnyra. Mondom, gyere ki onnan, klnben betrm az ajtt. Trelmesen vrok. Azt mondja, hagyjam bkn. Mondom, llj flre, mert bergom az ajtt. Vrok, htha kattan a zr, de nem kattan. Mg vrok egy kicsit. Mondom, bergom. Nekirugaszkodom, s bergom. Aztn rkig sr az gyon, nem akar lefekdni, ott kuporog s reszket. Sajnltatja magt, mozdulni sem akar, mint aki megkvlt. Alig tudom sztfeszteni. s akkor hadonszni kezd, s nem akarja abbahagyni. Mondom, srs lesz a vge. Azt mondja, el fog kltzni. Nem hiszem. Azt mondja, mr nem szeret s nem rdeklem, de n ezt sem hiszem. Nem mondja komolyan. Azt mondja, elmegy, s tbbet nem ltom. Mondom, engem ne fenyegessen. Azt mondja, nem fenyeget, higgyek neki, amint mdja lesz r, el fog kltzni. Mondom neki, milyen kegyetlen. Bocsnatot kr, s azt mondja, ne haragudjak, de tovbbra is rezzenstelen az arca, s nincs megbns. Mondom neki, milyen szvtelen. Knnybe lbad a szeme, s azt mondja, legalbb most ne bntsam. Mondom, nem rtem, mi baja, hova menne, folyton menne, hova mind menne, mikor mellettem a helye, mikor mi sszetartozunk, ht nem tartozunk ssze? Minket egymsnak teremtettek, mi nem vlhatunk szt, mit csinlnnk egyms nlkl, neknk szksgnk van egymsra, nem hagyhat el. Pakolni kezdi a brndjeit, napok ta pakolja, ezt csinlja, ha ideges, mindennap pakol. Hagyom, majd megunja, s visszapakol. Lefekszik. Mellfekszem. Ahogy megrzi, hogy ott vagyok, azonnal tcuccol a msik szobba. Utnamegyek. Fekszik a kanapn. Mellfekszem. Visszamegy a msik szobba. Utnamegyek. Fekszik az gyon. Mellfekszem, mellbjok, meglelem. Hagyja, nem ellenkezik. Beszlek hozz, nem szl semmit. Mint egy fa, de inkbb, akr egy szikla. Vagy kaktusz. Mondom, rendbe jnnek a dolgok. Az id majd mindent megold. Csak neked is vltoznod kell egy kicsit. Az nem lehet, hogy itt gubbasztasz egsz nap a hlban, este kidugod a csrd, de akkor sem szlsz egy szt sem, csak kipakolod a klnkltzkds paplant. Ok, hogy mr nem csapod be az ajtt, jtszod a nyugodtat, ok, n trelmes vagyok, de nem fogok a nappaliban aludni. Krdem, nem szvunk el egy cigit? Felnz, megvonja a vllt, s alig lthatan elmosolyodik. Igen, ez egy jel. Erteljesen magamhoz szortom, kicsit vergdik, de n ersen tartom s biztatom. A flbe sgom, szeretlek, mindig szeretni foglak, s sohasem engedlek el, ne flj. Srni kezd. s n nagyon szortom, egyre ersebben s ersebben. Azt mondja, fj. s egyre halkabban, nagyon fj. Simogatom a hajt. A szoksosnl is simbb, s langyos. Ne flj, itt vagyok veled. s vgre rzem, ahogy enged a dac, ahogy lassan hozzmsimul, ahogy rmbzza magt, s a karjaimba hull. Olyan boldog vagyok, s soha, de soha tbb nem hagylak el. Kivgja az ajtt. Hzd mr le azt a kibaszott zent, s inkbb fekdj le te is aludni. Repl a klnkltzkds paplan, a kisprna, az alvs pl. Bevgja az ajtt. Utnamegyek.

Adorjn Beta

Olivera Parli

www.danilokis.rs

23

workshop
Zadatak: Kratka veba na asu Radionice kreativnog pisanja na srpskom jeziku moderator radionice Robert Tili zapoinje pesmu, svako od polaznika dodaje po stih.

no.9
iotam N Aba oh

ODBIJAM DA IVIM
U svetu u kojem verovati vie ne pomae I gde se nema vere ni u ta i ni u koga Od ljubavi do Boga ne Verujem nikome Od sredstava javne komunikacije do svoje majke Pa ni sebi samome I to nije dobro I to nije jedino to ne valja Na alost Ne samo budunost Ve ni prolost nije to je nekad bila A o sadanjici neu ni da priam Sve je isto, samo se konobari i komarci menjaju Ne sviaju mi se ni kafii ni kafane Previe dosade i alkohola Premalo duha Samo se glupaci i mudraci ne menjaju Srebrne kazaljke polako uzmiu Nikog tui problemi ne dotiu Ubijaju u meni i mukarca i enu I Boga Pa ponovo se raam u sve novijim i novijim ob Licima i oblacima S mnogim neujnim kricima S uvek identino suprotstavljenim licima Odbijam li da verujem? Robert Tili i polaznici Radionice kreativnog pisanja na srpskom jeziku

Zadatak: ta za vas znai radionica?

TA MI RADIONICA ZNAI
Troma hladnoa u oklop me baca A nadahnue klonulo je duhom Svaka re trai sebi mesto, Ali otuena u fioci biva esto. Isprekidani tragovi poeme ili prie, Na pranjavi podrum seanja lie. U kutak mistini koji etvrtak neumorno eka Zavireh jednog hladnog zimskog dana, Susret naredni podlogu utemeljenu gradi, A talog kreativnosti naglaava - ne treba stati. Ljiljana Firianski Zadatak: ta je za vas srea? Kad neproziran mrak prelije prozorsko okno i moje oi pobedi san, Upitam se u postelji mekoj ta li donosi sutranji dan? Neopipljivi treptaj, kap poleta sree Nad nezadovoljstvom zverskim nadvije se i pobedi slii Al kad momenat nenadani povue se u senu Opet novo praskozorje obazrivo eka Ljiljana Firianski

C. . , , . , . , . . , . . , , . , . ( ) . . , 0:0. . , , , : . , ; . , . . , . . , . . , . . , , , . , . , , , . . , , . , . , , , , , , , . , , . , , , ?! , , , , . , . Yu taxi; . : Autocentar Milankovic; , : landirenzo. : autogas reaf. . , , , . . , , e : Hej, Ivane, ima hitan telefonski poziv!, : ta eka?! Idi do prve halo govornice - smesta! , . , , - . , . , , . ! . . . , , . , . : , , . , . . , , : . . . . : ' ? ? : , ? ? . . , . , . , , . . . , . . , : , , , . . . , , . , ( ) . : , . ; . , . , , , , , . ? . , ! , ?! , . , , , - , . !? , . , , , , , , . , . , , : . , , ; . , : - ( ) , .

24

www.danilokis.rs

no.9
Zadatak: Ispriajte basnu o prasiima i vuku iz perspektive vuka.

workshop
Vukova Osveta
- Pa ne znam... - Kakvu korist ja imam? zavritala je tako jako da su zelene jabuke pootpadale sa drvea u dvoritu. Nisam imao da joj dam nijedan validan razlog zato bi morala da mi pomogne. Bio sam gladan i oajan. Znao sam da mi je itala misli. - Pa mogla bi da dobije jedno prase... - ta e meni prase? zasiktala je i da je mogla, sunula bi vatru na mene. Vidim da si ostao glup kao i pre. Pomoi u ti, ali samo iz jednog razloga kojeg ti, propalico, nisi mogao da uvidi tim svojim jadnim mozgom veliine graka. Kad se reim prasia, Sneani e to jako teko pasti. Sve ivotinje su njeni prijatelji, navodno. Frigidna, dvolina mala pijavica, to je ona! Vetica je nastavila da psuje i histerie jo dosta vremena, dok mi konano nije rekla plan. Od same pomisli na mrtva svinjska tela krenula mi je voda na usta, srce mi je poelo bre kucati, a rep je postao mnogo ivlji. Bez obzira koliko je runa i izopaena bila, matora je imala brilijantne ideje. Preruila me je u Crvenkapicu, tu ogavnu, uobraenu, razmaenu balavicu koju sam mrzeo iz dna due, ali ona je bila u besprekornim odnosima s prasiima i to je bila savrena prilika da im se pribliim i zabiberim ivote zauvek. Vetica staloeno iskorai iz upe, prljavim cipelama gazei po mekanoj travi prekrivenoj umornim kapljicama rose. Hladnokrvno je doetala do vrstog, ostarelog stabla jabuke i nemilosrdno otkinula tri najcrvenije. Dok je drvo plakalo za svojim potomcima, maeha je bacila zle ini na do sada nevine jabuke i stavila ih u jednostavnu pletenu korpu, laku od listova. Smejao sam se sam sebi, shvativi u kakvu sam poziciju sebe doveo. Sva srea pa nije bilo nikakvih ogledala, te nisam mogao da vidim svoje runo lice. Tri debela praseta ivela su u cirkuskoj kui od cigala van ume. Dim je kuljao iz njihovog dimnjaka, iako je jesen tek otpoela. Koketno sam pokucao na drvena vrata koja sam tako dobro poznavao. Vrlo dobro sam znao kako da izimitiram Crvenkapu do savrenstva na kraju krajeva, toliko smo se dobro upoznali, da mi je bila i u stomaku. Mlae prase mi otvori vrata i spontano me zagrli. Oseao sam se odvratno, prljavo i greno dok su me ti ilavi papci milovali po ramenima. Uao sam, dakle, u tu smenu kuu, dok mi je adrenalin kuljao u telu i ekao da ga izbaci neka erupcija. Od velike elje za osvetom, krvoproliem, od velike gladi i iscrpljenosti, od treme koja mi je zahvatala svaku eliju u telu, ne seam se kako sam stavio jabuke na njihov prljavi sto. Sve ega se seam je ta pogana melodija koju je sviralo najstarije prase na klaviru. Dok sam trepnuo, najmlae prase je histerino prodiralo jabuku i gutalo sve sokove, usput balavei po njenoj kori. Dolo mi je da povratim. Kad sam video kako je poelo da se gui, kako su mu se zacrvenele oi i kako mu je nateklo grlo, kad sam video kako mu drhte ruke i kako mu pljuvaka nekontrolisano curi iz usta, nisam mogao da se suzdrim. Povratio sam sve to sam imao u stomaku, mada je to, pored koje mahovine, bila uglavnom voda i izjurio iz te ludnice dok su me svinje psovale i klele. Pobegao sam glavom bez obzira i uivao u svojoj pobedi. Sladio sam se ukusom njihovog poraza, hteo sam da se smejem, ali sam bio previe umoran. Ipak, ja sam pobedio, moja je bila poslednja. Ko se zadnji smeje, najslae se smeje; a ja da sam mogao, to bi zasigurno bio najslai smeh ikada. Leao sam tako u travi i teko disao. Nisam mogao da se zasladim svojom pobedom. Moj mozak nije mogao da pojmi ta sam upravo uradio. Moj mozak veliine graka. Moj ivot bio je ispunjen. Ja sam bio ispunjen. Sve je bilo gotovo. I dok sam razmiljao o tome kako sam sad ponovo najvei autoritet i kako mi je slava ponovo vraena, oslepi me prelepo belo svetlo i ja uh pesmu anela. Kova Ivan

Ovo je ve esti dan kako oka nisam sklopio. Svaki put kad bih i pokuao da zaspem, budio me je zvuk moje gladi i oseaj beskorisnosti. Ja sam vuk, trebalo bi da predstavljam strah i trepet ostalim ivotinjama. Trebalo bi da budem kralj ume, da jedem ta poelim. Pre je i bilo tako. Sad mi se svi smeju. Vie se ne boje prii mojoj peini; ne boje se kljucnuti mi apu, povui me za rep ili acnuti mi oko; preslab sam da im ikako odvratim. Kao da me izazivaju svojim mesom i sokovima, pa kad halapljivo zagrabim za njima, oni krenu da histeriu od smeha. Za sve su krive one prljave svinje. One pogane, sebine zveri koje misle da su mnogo pametne. Zapravo su mnogo glupe. Kua od drveta i slame? Gluplju stvar nisam video. I ta kua od cigala je neto najsmenije to sam ikada video. Sama pomisao na nju me nagoni na smeh, ali mi je grlo previe suvo. Ipak, koliko god bilo smeno, ta prokleta kua me je drala podalje od mog ruka. Od moje veere, doruka, uine, predjela, mog vedskog stola, moje svinjetine, zeetine u sosu od borovnica, ovetine sa sve vunom, pileti... Probudio sam se na cvrkut dosadnih ptica koje su pevale rugalicu i lebdele mi oko glave. Gamadi! Celo lice bilo mi je prekriveno sopstvenom pljuvakom, valjda od preteranog sanjarenja. Vie puta sam razmiljao da postanem vegeterijanac, ali kore od drveta i mahovina su mi toliko prijale da sam ubrzo nakon to sam ih pojeo povratio i ono malo rezervne materije to mi je ostalo u elucu. A i nije bilo tako lako kidati biljke sprenim rukama. Proklete svinje. Osvetiu im se. Hou. Makar mi to bilo poslednje. Neu im dozvoliti da se izvuku sa sretnim krajem. Znao sam kome treba da se obratim. uma je bila prepuna propalih likova iz bajki, ukljuujui raznorazne maehe, vetice, ali i penzionisane vile. Meni je bila potrebna samo jedna maeha Zla kraljica. Nisam bio siguran da li jo uvek ivi u istoj upi gde je bila i pre, ali sam pretpostavio da u meuvremenu nije mogla da doe do nekih velikih para. Oko njene nazovikue rasle su jabuke, s obzirom da je to bio njen specijalitet, njena strast i feti, mogli bismo rei. Kua je izgledala veoma otrcano. Videlo se da se kraljica trudila oko detalja i pokuavala da drvenu baraku uini otmenom, ali meni, kao obinom smrtniku, sve to nije znailo nita. Izgledalo je neuredno i nabacano. Uao sam kroz vrata koja kao da su bila nova i pogledom traio maehu. Sedela je u drvenoj fotelji i buljila u zid. Od incidenta sa Sneanom kraljica je postala spektrofobina, to znai da je uklonila sve mogue predmete u kojima bi mogla videti svoje lice. Zbog toga je njena kosa bila raupana, lice prekriveno bubuljicama, minka neuredna. Ovako je stvarno izgledala kao prava vetica. Pogledala me je i veoma izravno rekla: - ula sam za incident sa svinjama. ta eli? Nisam morao da se udim. Ipak, ona jeste bila vetica, ma koliko lepo ili runo izgledala. Nije me se ni najmanje uplaila. - Treba mi tvoja pomo proaputao sam. Nije da sam bio uplaen, nego mi je grlo bilo toliko suvo da bi svaka rika izazvala ponovnu nesvesticu. Mora da mi pomogne da se otarasim malih derita. - Kakve ja koristi imam od toga? hladno je odgovorila provlaei jezive prste kroz dugu, crnu kosu. - Koristi? Pa mi smo na istoj strani, zloe treba da se meusobno potpomau. - Kakve ja koristi imam od toga? ponovila je, ovaj put glasnije i grublje, ni ne pomerivi svoj stav i dranje.

Ko je Irina?
Irina je bila devojica koja je volela novo.Volela je da se kree nepoznatim prostorima. Svaki pogled iza drugoga ugla otkrivao joj je novu sliku, bilo da je u njoj centralna taka kua sa cveem ili naputeni mlin na kraju grada. Pruanje koraka je za malu Irinu znailo i otkrivanje slika. Zato nije volela da, poput njenih drugara, trkara kao muva bez glave. Nije htela da propusti neki detalj, nije htela da se odrekne laga na slojevitoj torti novotarija. Njena ljubav prema novome protezala se u svim porama njenog malenog ivota. Odbacivala je lepe haljine sa lutaka da bi stavila nove makar one bile obine krpe. Drugarice su se udile ali slatko preutkivale, uzimajui odbaene dekoracije za svoje ljubimice. Irina je itala samo kratke deije knjige, one koje se mogu proitati za jedan dan. Nije imala nameru da sutradan uzme u ruke knjigu koja joj je jue pravila drutvo. Kosu je uvek eljala to je mogue raznovrsnije, a kada joj je ponestalo inspiracije, terala je mamu da joj plete kikice i stavlja manice. Pokatkad je stvarno preterivala. Da bi osetila novi ukus, dolivala je eer u supu. Kriom je mazala lakirane cipele maslinovim uljem sa eljom da joj se drugaije cakle. Igrala je fudbal sa veim deacima samo da ne bi ponovila jueranju sesiju preskakanja konopca sa svojim drugaricama. esto od ovih eksperimanata nije dobijala nita drugo do proliva, batina i oguljenih kolena. Tako je bar izgledalo drugima. Mala Irina je ipak jo dosta vremena istrajavala u svojim namerama da prisvoji novo kao neodvojivi deo svoga bia. To je trajalo sve dok mala Irina nije postala malo vea.Tada je otkrila jednu potpuno novu novotariju. Primetila je da joj se obrazi crvene kada gleda jednoga lepog deka. Zatim su usledili i sledei simptomi: drhtanje kolena, zamuckivanje u njegovoj blizini, rasejanost i opta srameljivost. Irina je primetila da ova nova generacija novotarija uopte vie nije pod njenom kontrolom, kao to su bile novotarije koje je generisala u svom detinjstvu. Odjednom je poela da se plai novoga. Nije vie menjala boju arapa i ton kreona svaki dan, niti manijakalno menjala garderobu sa drugaricama. Sada ju je interesovala sadanjost. Da bi se dopala svojoj simpatiji poela je pratiti sve to bi on mogao da voli. Gotovo svakodnevno je obilazila muziku radnju u potrazi za aktuelnim hit albumima, kupovala novine opteomladinskog tipa, pratila sport, pogotovu koarku koju je on trenirao, obraala panju na najnovije traeve uvek sa bojazni da e uti da je on poeo da eta sa nekom balavicom, ali ne i bez nade da bi je mogao pomenuti nekom drugu u superlativu. Njena vanredna upuenost u deavanja donela joj je neoekivane poene. Postala je popularna, kako u mukim tako i u enskim drutvima, mada je izostao eljeni rezultat te kampanje sadanjosti - da osvoji srce svoje simpatije. Nije da je njena pojava u potpunosti mimoila njegove senzore, pa ipak nije dospela u njegov sistem klasifikacije devojaka u vii rang od simpatina blebetua. Poinjala je biti svesna toga ali se nije predavala, ni onda kada je on otiao u drugu srednju kolu i drutva im se transformisala usled nunog diktata obrazovnog sistema. Njena upletenost u sadanjost iziskivala je vee napore zato to je sada do njega bilo tee doi. Sada su novotarije pretile da postanu otvoreni neprijatelj. esto bi pred spavanje matala o zlatnim danima osnovne kole, tiho proklinjui svoju novu kolu. Susreti su im bili sve rei, kontakti sve turiji; svi lepi momenti koje je tih nekoliko godina pokuavala konzervirati poeli su odavati bajatost. Krenule su prie da on ima devojku. Irina je bila oajna. Dok je pokuavala skupiti snage za adekvatnu reakciju, ve je i okvir srednje kole istrulio oko njene idealizovane slike romanse. Poeo je fakultet. Distanca izmeu njega i nje sada se merila meugradskim linijama. Irina je upisala fakultet lepih umetnosti. Njena potraga za lepim sve se vie selila u prostor omeen grkim kolonadama i vizantijskim mozaicima. Vakumizirana sadanjost bila je postepeno nadomeivana idealizovanom prolou. Irinu je sada interesovao precizan odabir trenutaka vrednih restauracije. elela je da postane kustos muzeja. Njen kontakt sa starim drutvom bio je na nivou kontakta modernog sveta sa helenskim putem iskopina to bi povremeno iskrsavale u vidu telefonskih poziva. Letnje raspuste je provodila sama na obalama jezera, itajui knjige o Starom svetu, divei se postojanosti nepomine jezerske povrine i nepomuenom sjaju zlatne mikenske maske. Nove godine je provodila u detaljnoj rekapitulaciji starih, samo da bi sebi dokazala da se nije desilo nita novo, nita to bi joj unelo nemir u seanja na setne trenutke. Odea koju je nosila poprimala je tendenciju da u skoro vreme postane delikatan spoj kompleta koji su na patinastim fotografijama krasile figuru njene bake i nekakvih priivaka za koje je crpila inspiraciju iz fotoalbuma iju arhainost neemo komentarisati na ovom mestu. Nabacila je bila i naoare sa dioptrijom, ak je razmiljala da je unapred povea sa minus jedan na minus dva kako bi joj tako kreirana maglutina olakala muke koje su je morile pri partanju ulicama velegrada; toliko promena, pa nije ona duna sve to da detektuje! Izbegavala je nova poznanstva. Smatrala je da je njen krug prijatelja odavno zatvoren katancima njene nepopustljive udljivosti. Diplomirala je sa najviom ocenom i dok je primala diplomu u ruke, profesor joj je predvideo izuzetnu budunost u prolosti. Da li je to novotarija? - pitala se Irina. (Odgovor pokuajte dati vi, dragi itaoci!) Nemet Mihalj

www.danilokis.rs

25

workshop
O nonom mraku
Otpoeo je svoje dugo putovanje iz jednog usamljenog razloga - oseao je da neto vano ne zna o ivotu, neto ije saznanje bi ga osnailo i umirilo njegovu sumnju da mu neto nedostaje. Tako je jednog jutra uzeo na lea poveliki ranac i krenuo na dugi put. Samo putovanje, nadao se, e mu doneti mnoge susrete sa ljudima i doivljaje koji e ga neemu novom nauiti i pribliiti ga svom neotkrivenom cilju. I sam odlazak je imao u sebi pouku i saznanje. Ako veoma verovatno zakljuana vrata ne proveri pre odlaska, to postaje pitanje koje e ga proganjati itav dugi put. Na putu do grada Elmund je imao priliku da vidi oveka koji je kleao i sa oba dlana okrenutim prema zemlji izgledao kao da je neto uhvatio i pokuavao da to vrsto zadri za sebe. Dobar dan. Tu ste u pravu i eleo bih da takav i ostane, ree ovek. Izvinite. Nisam hteo da budem na smetnji. Zbogom. Pogreno ste me shvatili. Ja sam to rekao zbog ovoga, i nagne glavu ka akama. ta to drite ispod ruku? Rupu. Rupu? Da, rupu. Pa dobro, ta je u rupi? Mrak. Mrak? Ti e svaki put ponavljati ta ja kaem? Mrak. Nikad nisi video mrak? Nije znao kako da odgovori. ovek ga skoro prezrivo pogleda a zatim jo vie stisne ake ka zemlji. Mogu li vas pitati zato to radite? Zar nije oigledno? Pokuavam da spreim mrak da izae iz rupe. Svake noi on se naizgled niotkuda i najednom pojavi. On je pravo zlo, kad se spusti, svakakve nesree i neprilike se znaju izdogaati. Ba preksino, skoro sam se na smrt spotakao o usnulog Lepotana, mog psa, znate, a sigurno ne bih da je bio dan, jer preko dana on ne spava. A pre tri noi se desilo da sam grekom obukao eninu tuniku namesto svoje, kada sam poao u svoju kasnu etnju. Kakve li sramote. Zamislite kako bi mi se smejale da su me zatekle komije u toj prilici? Sreom, pa je bio mrak, to jest, hou rei da se cela neprijatnost ne bi desila da ga nije bilo. To je ma sa dve otrice, te je zbog toga dvostruko pogubniji. I bilo je tako, dok sam se jutros etao ovim putem kojim si i sam doao, da sam razmiljao zato uopte on nadoe nou? Ne moe nikako mrak niotkuda da se stvori, je l?! Sasvim razumno da ne moe. A onda sam zapazio ovu rupu, i kada sam provirio u nju i video da ne vidim nita, odmah sam znao ta se ovde skriva. Mrak. I tako sam dospeo na ovo mesto, da ga uvam, kako bi sunce sijalo tokom celog dana i tokom cele noi. Nije znao ta da mu odgovori, pa je pokuavao biti pristojan. Zaista ste plemeniti u svojoj nameri. Ali ne verujem da uspeva. Zar ne vidite da se ve smrkava? ovek pogleda nagore, pa kada i sam vidi da je to istina, pognu glavu i duboko uzdahnu. Ma koliko bio udan u tom trenutku, bilo mu ga je ao. Izgleda da si u pravu. aavo razmiljam. Sigurno postoji negde jo ovakvih rupa. Da svako uva svoju rupu sa mrakom, ne bi ga ni bilo. Pozdravio sam se sa tim udnim ovekom, i dok sam odlazio razmiljao sam o njegovim poslednjim reima. Da svako uva svoju rupu sa mrakom, ne bi ga ni bilo. Ovaj ovek je bio ili vrlo mudar ili vrlo lud ili imao podosta slobodnog vremena. Razmiljao sam kako je ponekad teko napraviti razliku izmeu ta tri. Tada sam uo uzvike iza sebe: Flasteri! Ogromni flasteri! Pa, naravno! Sran Mati

no.9
TEMA: O ivotu i smrti; zamislite da ste Bog za tren, kakav biste svet stvorili?

Bog je sponzorua
Traite od mene da vam opiem idealan drutveni sistem? Da opiem utopiju? Mislite, saznau vie o sebi, Ispoljiu svoj skriveni sistem vrednosti. Onaj koji mi izaziva muninu Svaki put kada prelistavam stranice svojih virtuelnih prijatelja. Zato to uopte inim? Danas sam besna. Ne znam emu potreba da istaknem oigledno, Ali istiem i ponoviu! Besna sam i ako treba vikau. Sad mislite, koji mi je kurac?! Moda vas i ne zanima. Verovatno me i ne sluate dok itam. Kladim se da veina samo eka Red da proita svoje remek-delo A sigurna sam da ga neki upravo i piu. Mene to mnogo ne zanima. Dola sam ovde jer verujem da imam ta da kaem I nadala sam se da u nauiti kako to da uinim. Neu da vam piem o utopiji. Neu jer je to besmisleno Ne samo zato to smatram da spada U domen klie tema za pisanje, Ve zato to predstavlja lini trn u oku. Podsetnik o nemoi sroen u vidu jednog pojma. A ta ti ja znam o tom savrenom svetu? Nikada nisam ivela u njemu. Ne, morala sam da proem kroz trnje i kamenje Za ovo malo svesnosti koju sam stekla. A i kakav bi taj svet mogao da bude? Ograniavajui sigurno Kao i svaki sistem do sada Koji nas gura u svoje Povrne zablude Nastale zbog neijeg interesa. Ja sigurno nisam svesno izabrala da pijem zatrovanu vodu. Udiem toksine. Podleem pranju mozga kroz kolski sistem i uticaj masovnih medija. A sada mi dajete slobodu da to promenim Tragovima hemikalije na papiru. Da opiem idealan svet u kojem nikada neu iveti Dok ne znam ni kako da ivim u ovom. Sonja Veli

STRAH OD SENKI
Pa? Pa ta? Pa, zna vrlo dobro ta. Mislim da bi trebalo bolje da trpite strpljenje, doktore. To je sve to e rei? Pet minuta utanja, a onda laka igra rei? Rastuuje me. Oh, pa zar se ja optuujem da treba da razbijam dosadu? Valjda ste do sada ve trebali znati da sam zabavan k protest. Svratio sam samo po lekove za bolest koju ste mi prepisali. To je sve. Ako ste neto vie od toga hteli, ispae da govorite sa zidovima belim. I to bi izgledalo vrlo ludo i aavo. I zapravo, loe po posao, dakako, s obzirom da radite to to radite. Vidim da se ne otvarate lako. Upravo tako, ta drugo raditi sa pacijentom nego ga otvoriti. Kao orah ga kamenom rasporiti i zgnjeiti sve to je unutra bilo, a onda pokuati izleiti to sad zaudara, a jue je bilo ivo. Mislim da ne razume ta radim. Ne ljuti se. Samo malu alu pravim. Nisam ljut, samo mislim da u odnosu na ta mi radimo ti malo toga shvata. O, pa ti onda sigurno bolje sa objanjenjima barata. Pomoi e mi, hoe li? Ja u poeti, a ti mi greke u istine preinai. Znai, ti ne eli znati moj najvei strah da bih ga pretvorio u prah tvojim verbalnim skalpelom i hirurkim zahvatima? Znam da tima to ovako, tvoje zvanje nalae da sa potovanjem secira veto i lepo i onda ubrizga placebo, jer prosto ne moe bez taka da ostavi udaka, je l tako, doco? Ali sad je vreme da se vrati sat i preokrene otrica. Neka svetenik bude grenik! Obelodani tvoj mrak, tvoj priu ne ini sakrivenom. Problemi moda sa enom? Utisak sam stek da stvari ne idu ba najbolje, ja bih rek. Ko je glavni krivac, ko je taj dripac koji nosi sav stid? Sigurno si od poetka sam i znao da stvari nee ii podmazano. Izabrao si devojku do koje ti je manje stalo i oko koje bi se manje lomio sa emocijama i u miru okomio na karijeru. Plai se da si pogrean izbor napravio, sam sebi postavio barijeru spasu? Priznaj to u svom glasu. Znam da je to tvoje najnie tle.

Ne. Dobro, znaj, pokuau opet. Napraviu jo jedan pokuaj. Znai, ti si prazan i u depresiji jer vaan test ti nisi poloio. Napor nisi uloio u test vetine i volje te si posustao, tropa bio u oba, od linog razvoja odustao. Ostao si bez naboja hrabrosti i preziru ivot udahnjuje. Nadao si se uspehu, ali strahuje da je san stradao i ivotu pokosio utehu. Slab si, ali lanom snagom se ti tei. Ne. Grei. Odgovori mi, koji strah je tvoj, koji strah ti nije stran? Bogami, ti ba bije uporan. Dopusti da budem iskren i da kaem, ja strahova, doco, nemam i ne laem. Ne marim ja za nita. Ne oseam mrnju, niti ljubav i ne fali mi nita! Hteo si mi ljusku razbiti? Iznutra e jedino praznine se napiti i nieg vie od toga. Boga ti, ta bi sada drugar tvoj, onaj Frojd, rekao na sve to, a? Pa, doco, ima neto da doda, izvini, boe mi prosti, ja se raspriah. Sve to u dodati je, Kada ivot prozuji poput novosti I svi izbori zaostanu u oluji prolosti Onda lice sa oiljcima mora s maskom skitati. Svi moji dani su sa dj vu oznaili sebe. Za moj najvei strah ste pitali? Bojim se da ne postanem poput tebe. Sada mi se pred oima zauvek ukloni i neka tvoj prikaz u paklu gori. To bejae rekao pacijentu dok u ogledalo gledae, U hladnom kupatilu sa groznicom stojei, Sa mutnim vidom, ali bistrijim mislima. Zar je najvei strah onaj od kog se ne moe pobei? Pitao je on sebe u svom bunovnom bivanju, i vratio se kasno svom prekinutom poivanju. Metka sutranjice se bojao nikad nije, svako sutra se bez izuzetka isto pie, ali veeras se pomolio po prvi put i nikad vie. Sran Mati

Sin Escape
You have put me into ring When the Person put that thing And sucked it going down and up With the liquid something in the mouth And then swallowed gently All my lines And again those hidden signs When you put yourself Into grayness And start prompting from subconsciousness Leading me into madness Of mixture: bodies, tongues and ass And that thing which you love the most The heart asked pleasure first Is that heaven`s brief Or extension of influence Infiltrating into the Self While the thing standing stiff Making eruptive relief Vladimir Milojkovi

26

www.danilokis.rs

no.9

workshop
Prvi poljubac
Pao je kao jesenja kia, Skliznuo na zemljite izrovano zemljotresom, Na tlo nad kojim su vetrovi besneli danima pred njegov pad. Dodir dlana, Odsjaj kestena u oku I moje ukoeno telo koje je iekivalo njegov slad. Tutnjanje, pritisak u uima, Miris mentola u dahu Stvarali su maglu koju je presekla glad. Sonja Veli

Isparavanje mastila koje zovemo Tajna

Sputam svoju glavu na mir jastuka i Uivam u nemiru sopstvenih neodlunih misli. Duboko uronjen U okeanu strepnje, nostalgino se vijugajui po talasima Straha, prikrivam svoju sliku i svoj identitet. Zamagljujem Svoju kosatu personu i zavaravam svet slikom onoga to ele. Izokreem stvarnost. Mi smo nita bez Nae slike, bez nae kosate projekcije koja se Grevito bori sa potrebom za ispoljavanjem svega to Ona uistinu jeste. I ako je zaustavimo, ako Je paraliemo, ona e postati na najgori neprijatelj. Postae naa migrena, na grip, na pla i Nae rane. Moja sloboda eli slobodu! A ak I u slobodi nai e se neko ko e likujui staviti lisice na nju. Ali ja u svoje lisice pretvoriti u Umetnost. Ba kao to je Isus Hrist uradio svojim ranama, iako Nisam siguran da li on slui samo kao veita nada za boljim Sutra i istinskom, lepom slobodom. Moda je on samo Alter ego svakog pojedinca koji eli zavarati istinu O smrti i pepelu u koji se pretvaramo. Ja se ne plaim smrti; plaim se pepela. I zaborava. Plaim se zemlje koja e Progutati sve ono to sam mogao da uradim, sve Moje ideje i neotkrivene talente. Plaim se budunosti. Jue sam dobio neopisivu elju za laganim skokom pred metalni kamion. Izgledalo Je tako lako prepustiti se glomaznim tokovima i Zvuk mrvljenja mojih kostiju inio se bezazlenim. Ali nije me moja suicidalnost vukla ka tom Hrskavom ponoru, ve vrtoglava radoznalost. Moja sloboda je elela da oseti dodir tvrdog kamiona, elela je Da spozna ta bi se desilo sa mojom Koom kad bismo zajedno to uradili. I to Je moja sloboda. Sloboda za otkrivanjem novih horizonata, Novih iskustava i novih fantazija. Makar to znailo Skok pred vatrenu maineriju, makar to znailo strastveni Poljubac divljeg mukarca koji e mi obeati svoje Ruke kad mojih ne bude bilo, makar to Znailo pretvaranje moje kose u umetnost duge, makar To znailo ponovno izleganje iz tvrde ljuske oveanstva. Moj najbolji drug nije moj najbolji drug, jer I kad mu otkrijem batu u kojoj rastu Svi moji problemi, on nee razumeti miris tog Cvea. On vidi trnje i korov, ali ne Zna koje magine rei da upotrebi kako bi Uinio da ono nestane. Ne zna rei jer Ih nikada nije uo. On ostaje nem meu Tornadima razgovora, upija svaki vetar, ali ne pronalazi Mesto kroz koje bi se ti vetrovi pretvarali U tonove koji predstavljaju neto to je nekada Bilo glas, a sada je nostalgija. I ba Zbog toga, on i ja se dopunjujemo u Svakoj praznini onog drugog. Mi smo odgovarajua polovina Jedan za drugog, iako to esto ne vidimo Lucidnim oima. Ja kao temperamentni tornado, i on Kao nema kornjaa, spremna da podnese svu silinu Udaraca koji su joj naneti u obliku monsunskih Reenica i da i dalje razumno postupi i Usmeri svoj tornado. Ja se ne stidim svojih Postupaka, prljavih lai i sebinih zanemarivanja, svoje nedostatke Uokviriu u ram svoje mladosti i pokazati je Svima da vide moju nesavrenost. Ponosiu se njome Jer je moja nesavrenost ono to me izdvaja Od drugih. Radiu na njoj, ali ne da Bih je pretvorio u dobre osobine, ve Da bih je kontrolisao. Podrau sve ostale mlade individue Da iskoraknu i prinesu kolae svojih nedostignua, svojih Nepostignutih ciljeva i frustracija, svojih alter ega i Zaboravljenih lai, jer ako ih zaboravimo, zaboravljamo ko Smo bili i ko emo biti. Nai kolai Ne smeju predstavljati prepreku u naem napretku - oni Su sredstvo za bolje razumevanje slike to predstavlja Na ivot. Uzeemo delie prljavog kolaa i transformisati Ih u prelepe, lekovite sliice koje emo uklopiti U ivotnu slagalicu kako bismo dobili celokupnu sliku. Svako je Bog svog ivota. Kovacs Ivan

Desya Lovorov

www.danilokis.rs

27

workshop
K R E AT V R S M H E LY
Klnfle ignyek teremtdtek, van akinek a szpirodalom vlt vonzv, van aki inkbb a mdikban val szerepls, az jsg- s kritikars irnt rdekldik inkbb, illetve vannak, akiket a kpzmvszet s az irodalom hatrterletei vonzanak. Mit jelent rni? Fleg gy, hogy kreatv legyen? Ott kezddik minden, amikor feltesszk magunkban a krdseket. Mert ahol krds van, ott elbb-utbb vlasz is szletik. rni btorsg, vagnysg, szintesg s alzat... Sokan mondtk s rtk mr le azt, hogy az rs egy rsz titok, kilenc rsz mestersgbeli tuds. Ez utbbi tanthat, a titok pedig ahhoz kell, hogy ktelkedni tudjunk mindabban, amit megtanultunk. Ktely nlkl nincs kreativits. Dnt jelentsg, hogy az r megtanulja szvegt leend olvasi szemvel ltni. A kritikus, mondhatnnk, olyan macska, amelynek igenis bent s kint is egeret kell fognia: hiszen unalomig ismtelt toposza a kritikknak, hogy a brlnak egyszerre kell elfogultnak s elfogulatlannak lennie, egyszerre kell magv lnie-rtelmeznie a mvet s kvl maradnia rajta, biztostand a nyilvnos tletalkotshoz szksges tvolsgot. A malkots, lett lgyen az film, sznhz, kpzmvszeti vagy irodalmi alkots, nem csak addig tart, amg felfogjuk s elbeszljk, amit lttunk, reztnk, olvastunk. Ez csak az els lpsek egyike, amit az rtelmezs kvet, amelynek sorn lenyzzuk a brt a malkots testrl, hogy szemmel lthatv vljk az erezet, az izomzat, a csontok s j esetben a llek. Ez a mhely nem vgs nagy igazsgokat akar kimondani, hanem egyttgondolkodsra hv. Az elemz, kritikusi, analitikus gondolkodsra val nevels mellet megismerteti a hallgatkat a kritikatrtnet klnfle irnyzataival, valamint szles s perspektvikus kontextust teremt a malkotsok befogadsnak terben.

no.9

Flelem s reszkets a Kosztolnyiban

Photo: Molnr Edvrd

Gondolatok a szabadkai Kosztolnyi Dezs Sznhz Vojger cm eladsrl Rettegnk, szorongunk, aggodalmaskodunk, flnk, reszketnk. Ijedtek vagyunk, rmltek, nyugtalanok. llandan. Folyamatosan. Mindig. jjel s nappal. Reggel, dlben, este. Egsz letnkben dmonainkkal kzdnk, hadonszunk, kaplzunk minduntalan, s mindhiba. Mert nem szabadulunk tlk. Nem tudjuk, hogyan kell. Taln ebbl az alapvetsbl indulhatott ki az r, Vinnai Andrs, amikor hozzfogott a Vojger cm darab megrshoz. Errl a komoly s mindenkit rint tmrl nehz gy szlni a sznhz nyelvn, hogy a befogad ne essen letargiba, ne uralkodjon el rajta a melanklia, Vinnai Andrsnak azonban sikerlt. A darabot a szabadkai Kosztolnyi Dezs Sznhzban Keszg Lszl rendez vitte sznre, mgpedig oly mdon, hogy a nz semmikppen sem tvozik leverten a sznhzbl. A knyes tmrl egy vgtelenl egyszer trtneten keresztl, ismers szitucik ltal, szellemesen mesl az elads, rbresztve bennnket arra, hogy mindannyiunknak ugyanaz a problmja, nevezetesen, hogy flnk lni, mikzben erre vgyunk a legjobban. A krds pedig az, hogy mirt dolgozunk magunk ellen, amikor minden olyan egyszer is lehetne, csak akarni kell. Pali (Mikes Imre Elek) s Vera (Vg Krisztina) egy tipikus pr. Egytt lnek, de fogalmuk sincs arrl, hogy mi jtszdik le a msikban. A kezdeti nagy fellngols mr szemmel lthatan elmlt, a rzsaszn kd rg felszllt, megszoksbl vannak egymssal. Kapcsolatfggk. Nem rtik egymst, azzal akarjk boldogg tenni a msikat, ami nmaguknak okoz rmt. Pali pldul arra kszl, hogy krista bartjval, a betegsgfbis Gzval (Mszros rpd) kzsen, szerend formjban krje meg Vera kezt, akinek valsznleg ez lehet a legutols vgya. Pali klns figura, s kzben olyan, mint brmelyiknk: mnii s fbii vannak. Szeret lelkezni, noteszbe jegyzi fel, mennyi idt tlttt el prja karjban. Ideges, nyugtalan termszet, gyomorbntalmaktl szenved, emiatt a szja is bds. Amikor feszlt helyzetbe kerl, el akar julni, s csak egy valami nyugtatja meg: ha rlnek a htra. Az gyengesgei s flelmei adjk az elads f humorforrst. Vera alakja kevsb cizelllt. Annyit tudunk rla, hogy szni jr, fl a mhektl s elgg rtetlenl veszi tudomsul Pali megnyilvnulsait. Harmninak, szeretetnek nyoma sincs kztk. Idvel az is kiderl, hogy ennek a tvolsgtartsnak komoly oka van: Pali megcsalta Vert. Az elads egy adott pontjn felidzik neknk, hogyan vallotta be Pali a flrelpst s ez hogyan hatott a kapcsolatukra. Vera nem tud gy tenni, mintha mi sem trtnt volna, s bnteti Palit, a frfi pedig egyre knosabb mdokon prbl megbocstst krni, hiba. A szakts elkerlhetetlen. Ekkor kap szerepet az eladsban Babi nni, a szomszdasszony (Mezei Kinga), akit valamifle klns misztikum leng krl. Nem tudni, hny ves, honnan jtt, mirt van itt, abban azonban bizonyosak lehetnk, hogy Babi nni mindent tud, mindent hall, brmikor felbukkanhat s eltnhet. tud lni, tudja, hogyan kell, hogyan rdemes. Kezelsbe veszi Palit, hogy kigygytsa a kapcsolatfggsbl s a fbiibl, s kzben arra is van ideje, hogy elcsavarja a fejt Pali haverjnak, Gznak. Vera is gygyulni szeretne, megtallni nmagt. Amikor az nbizalomhiny miatt sebezhetek, kiszolgltatottak vagyunk, megtallnak bennnket a kuruzslk, az gynevezett lelki segtk, s mi mindent elhisznk nekik, mert kell valami kapaszkod a bizonytalansgban. Vera labilitst a jkp lgygyt, Sahas (Kucsov Borisz) hasznlja ki. Manipullja, szugerlja, ltatja s a szembe hazudik, ebbl pedig Vera semmit sem vesz szre. Az elads alatt mindvgig az az rzsnk, hogy ez velnk is megtrtnhet. Mi is voltunk, vagyunk, lesznk hasonl helyzetben. ppen a trtnet egyszersge, htkznapisga miatt kpzeljk magunkat knnyen a szereplk helybe. Mindenki jrhat gy, mint Pali s Vera. s mindenki retteg valamitl. A Vojger tbbrteg elads. Egyrszt olyan humora van, ami a nzk szles rteghez kpes eljutni. Pldul a fnyr s Babi nni izg-mozg (bb)kutyja beszl, s amikor megszlalnak, kiderl, hogy olyan eszencilis tudsnak vannak a birtokban, mint amilyennek ms emberszerepl nem (kivve Babi nnit, aki taln nem is evilgrl val). Az elads a mi gyengesgeinket gnyolja ki, s ppen azrt nevetnk, mert a szereplkben s a szitucikban magunkra ismernk. Ugyanakkor a Vojger elgondolkodtat bennnket. Azt krdezzk magunktl: Valban rettegve, folyamatos stresszben lnk? Mirt reszketnk minduntalan, mirt pnikolunk? s mirt nem szabadulunk meg a bennnket emszt rmlettl? Az eladsban a megoldst Babi nni szolgltatja. Megmutatja, hol van a flelem ktja, a hely, ahol szembeslhetnk flelmeinkkel, megkzdhetnk velk, s ha akarjuk, legyzhetjk ket. Ilyen ktnak valahol bennnk is lennie kell. Taln csak annyit kell tennnk, hogy leereszkednk bensnk legmlybe, s szembenznk mindazzal, amit ott tallunk. Ha ezt meg merjk tenni, akkor kezdhetnk el igazn lni. Utazs ez az nmegismers s -elfogads fel. Olyan t, amelyen haladva nem tudjuk, hova jutunk, s ott mi vr rnk, mgis r kell lpnnk, el kell indulnunk. Pontosan gy, mint ahogyan tette ezt annak idejn a mhold, a Voyager (Babi nni s a NASA engedlyvel). Orosz Ildik

Desya Lovorov

Merengs
Esik. Pontosabban zuhog. A cseppek gy drmblnek a tetablakon, mint veszett katonk gppisztolybl a golyzpor. Az gbolton viharfelhk gomolyognak szrkn, nhol egsz feketn; a stt cen mlysgtelen vize rvnylik gy A japn festn knny rizspapr falak mgtt dolgozik. A fldn l, eltte alacsony asztalon fekszik a flksz m; odakintrl cseresznyevirg- s esillat keverke libben a szobba. Hirtelen megborzong, mikor egy jabb ecsetvonskor a szl eloltja az apr mcsest. A sttben feltpszkodik a trklsbl, az ecsetet a jgtarajos hullm mell teszi. A fagyos radat hatalmas ervel nyomul a semmibe. Mint a kz, ami egy vdtelen bogarat akar megkaparintani, felmarkolni, sztmorzsolni, megsemmisteni, csak mert az apr teremtmny bogrnak szletett. A katonk mr krlvettk a belorusz erdt, ahov a helyi zsid kzssg meneklt. Az SS-tiszt az erd szln ll; cigarettt vesz a szjba. Zsebbl elkotorja drga ngyjtjt. A felesgtl kapta a huszadik vforduljukra, aranyozott oldaln ez ll, gravrozott betkkel: Fr den liebsten Mann der Welt. Egy kattints, majd a lnggal parazsat szt a dohny vgn. Nagyot szv bel, visszatartja a fstt a fk kztt madrkk nekelnek , majd az orrlyukain keresztl engedi ki, szeme lngol. Mg pr slukk, aztn egy lusta mozdulattal lepccinti a csikket a benzinnel belocsolt szraz avarra. Pillanatok alatt gyilkos tzben g az egsz erd. Sikolyok, elhal hallkiltsok, ordibls, vihogs, boldog gyermeknevets Minden gyerkc imdja a nyri tbor vgn a tbortzet. Megigzve bmuljk a szmukra oly hatalmas jelensget szemeikben si szellemek tnca tkrzdik, melyek trtnelem eltti mesket mondanak. Egsz jjel a tz krl maradnak: csodljk letad melegt, mely az es utn ksz megvltsnak tnik. A tetablakrl pillanatok alatt felszradnak a cseppek, s a csillog vegen t jtkos napsugarak msznak be, krbevihncoljk a szobt, pimaszul bekukucsklnak mindenhov, majd megllapodnak az asztalon hever telert paprlapon. Varga Blint

28

www.danilokis.rs

no.9
Fenyegetettsg
Szubjektv gondolatok Radovan Popovi kpe kapcsn

workshop

Fenyegetettsg. Radovan Popovi kpt szemllve ez az els fogalom, amelyet viszonyba llthatunk a malkotssal. Nehezen tudnnk definilni a kp konkrt kereteit, mert a kompozcit krbelengi egyfajta nyomaszt, elnehezl lgkr, amely kiszivrog az alkotsbl. Nem is annyira keret ez, mint inkbb hossz, fstszer karokknt kinyl atmoszfra, amely flledten, szrevtlenl gomolyog a kp s a befogad kztt. Szinte egyv tartozknt lengi krbe az objektumot s a szubjektumot, kdss, fojtv alaktva krlttk a levegt. A felletnek vge van ugyan, de a kp az folytatdik. Annak stten hullmz vonalai egyre csak terjednek, egszen addig, amg kzre nem fogjk, rabul nem ejtik szemlljket, hogy t beszippantva megmutassk sajt, misztikus valsgukat. Ez a valsg komor. Megteremtje a mvsz szerny palettja melynek hasznlatakor fknt a fekete dominlt; letre kelti pedig az ltala bennnk uralkod rzsek a nyugtalansg, a flelem, a feszltsg. A feszltsg rzst a kontraszttal, a fny/rnyk hatsval ri el, amely nem annyira intenzv s szuggesztv, sokkal inkbb mlyre hat, bellrl nyomaszt hangulatot kelt. Ebben a valsgban a kp s a szemll kztti viszonyt csak mg inkbb elmlyti, mg benssgesebb teszi, hogy a festmny nem trekszik a totlis ellenttprra. A vilgos rnyalatok nem a tiszta fehrbl, hanem annak piszkos tnusaibl erednek, az ellentt teht a sejtets szintjn marad, akr egy kizrlag ebben a valsgban ltez titok. Furcsa ez a titok. A festmny nem egy realisztikus lmnyt nyjt a befogadnak. Amit ltunk, az nem, hanem amit nem ltunk, az a rteg hordozza magban a kp mly gondolatait, azokat, amik miatt rdemes r figyelni, elmlkedni rajta. Amit pedig nem ltunk, azt nem is definilhatjuk csupn egyflekppen, ppen ezrt a kpnek szmtalan rtelmezse lehetsges. Egy ilyen szerint Radovan Popovi kpt szemllve kt alkotst lthatunk. Kpet a kpben, amelyek ktsg kvl kapcsoldnak egymshoz, az egyik megtlse hatssal van a msikra s fordtva. A kett teljesen klnbz, de ppen ez a klnbzsg engedi meg szmunkra, hogy szembe lltsuk ket, ppen ez a klnbzsg teszi nyilvnvalv, hogy a kett egysget alkot. A biztonsg s a fenyegetettsg egysgt. Mindentt ott a stt, enyszetszag, ksrteties fenyegetettsg, ugyanakkor az idilli, harmonikus ltrzs letszemlletnk vgletes llomsai. A kt kp teht elkerlhetetlenl nem klnvlaszthat, s ppen ebben az elkerlhetetlensgben rejtzik a felismers. Rbredni, hogy a kp tulajdonkppen tkr, amely ebben a valsgban bennnket mutat, a kp a kpben mi vagyunk. Immr bellrl szemlljk ezt a misztikus valsgot is, amely vgl az sszes titka s komor, fenyeget hangulata ellenre mgis, megmagyarzhatatlanul nyugalmas rzseket kelt bennnk. Aztn a festmny valsgt magunk mgtt hagyva egyszer csak reszmlnk, hogy mr nem cipeljk a korbbi terheket. Szorongsainkat, flelmeinket magba itta a kp, amely mintegy bnbak, fjdalmas rzsektl elnehezlve oldozza fel slyai all befogadjt, aki innentl kezdve visszavonhatatlanul lesz e valsg, s az ltala nyert feloldozs, a megnyugvs rabja. Gyurkovics Virg

Radovan Popovi

Zoran ini
Az Oliver Frlji rendezte darabban tbb jogi kategria kptelen kifejezsre jutni. Mris ilyen pldul a kollektv bnssg fogalma. A vres kzzel elmondott, vgl elordtott zbog vas-ok kifel, a vilgos nztrnek szlnak, az ott lknek. Eleve olyan nyelvi formulval indul pldul az ltnk meg Srebrenicban nyolcezer muzulmnt; lttk Dubrovnikot; gyjtottuk fel az amerikai nagykvetsget; vlasztottuk elnkk Dobrict; fogtuk el Miloeviet stb. kinyilatkozs, amely pont a tetteseket, vagyisht a felttelezett tetteseket vonja ki a bnssg fogalma all. Az igazi okok, az igazi motivcik itt lthatatlanok, az elkvetknek pedig (nem is a bnsknek!) alkotmnyos mentelmi joguk van (keznk vres, lelknk tiszta ll a dszleti alkotmnyban). Ilyen rtelemben csak az egymsra mutogats (a msikra monds zbog vas-a) maradhat, a kollektv bnssg teht jformn truhzott, rnk ruhzott felelssgtudat formjban jut kifejezsre. A provokativits egyik pillanata: a kznsg megnyugtat rtatlansgban val hite ebbl kvetkezen megbillen, meginog. A kollektve megbntetett nzk gy nmi ellentmondssal ugyan, de az ltaluk vlt lthatatlan bnsk ellenpontjaiv vltoznak, vagyis feszltsg alakul ki a megfoghatatlan s a megvdolt bnsk kztt. Ez utn a kiegyenltds utn kap ms rtelmet, mintegy az trt, semlegestett politikai szntr. Itt a Kotunica-per sem tud perknt megvalsulni (sznhzisgra trtnik is utals), vagyis az immr clzott vdak tulajdonkppen nem is azok. jra csak bnlajstromok, jra csak a megtrtntek emltse. A kotunicai tagadsok szintn egy ltens motivci fel lesznek knytelenek mutatni, amelynek eredmnye ugyancsak a mentessg, ha gy tetszik az alkotmnyoz mentessge. Ami tovbbra is megmarad az a nztri kollektv bnssg. Ilyen rtelemben a mr emltett politikai szntr az ott felhozott fjdalmakkal, gyilkossgokkal, vres esemnyekkel stb. egytt a ini-fle csaldi gysznak, a csaldi traumnak sem tud relis tptalajt szolglni, egyttrzsnk fellrdik, st egyfajta groteszk mosollyal nyugtzhatjuk Ruica asszony knnyeinek ltvnyt. Az, hogy azonban ehhez a nzi belltdshoz eljuthassunk, kizrlag a darab kontextusban kell maradnunk. Ilyen rtelemben pedig ez a fajta gysz jformn egy a tbb ezer kzl. Az t- s lertkeltsg a darab vge fel a maximumn van: Zoran ini is csak egy nv marad a tbb milli kzl. Br a konkrt motivcik a trtnelem szgyenteljes ismtldsnek valdi okai mg itt is (tovbbra is) lthatatlanok maradnak. A klnbz trtnelmi szitucik leltrba foglalsa, vagyis az jabb kori szerb trtnelem esemnyei kvl maradva a politikai realitsokon nmagukban kpesek traumatikus hatst kelteni, hiszen zmben agresszv tartalmak kerlnek felsorolsra a darab elejn. Mivel azonban rezzk, tudjuk, hogy konkrt realitsokrl van sz kptelenek vagyunk ugyanis kizrni a meglt mltat , ezek a traumk fokozottabban hatnak. A provokci itt jra kifejezsre jut a rgi sebek feltpsvel. A szerb jabb kori trtnelem azonban csak az agresszi keretn bell tudja meghatrozni magt, s mint kollektv mlt nmagban is frusztrl. Teht provokatv. Ebbl a szempontbl ms sem krvonalazdik bennem, csak az, hogy egy helyben toporgunk, hisz a pillanatok alatt feleleventett mlt az ismtldsekben, a vltozatlansgban, a kosztmcserben (katona, Otpor-aktivista, pap stb.) lttatja magt. Nem is rzek kiutat ebbl az llapotbl. Hogy a vltozsok csakis olyan transzformcik, amelyek nem relis alternatvk nem is lehetnek azok , hanem nmaguk vltozatlan (l) varinsai. s kzben jra elm villan: te j g, Eurpban tnyleg ez volt a 90-es vekben? Hogy egymst gyilkoltk a nemzetek, hogy jformn azta semmi sem vltozott? Hogy a 2001-es rendszervlts tulajdonkppen nem is az? Hogy az arculatvlts nem ms, mint gyomorforgatan ismtld trtnelem, csak nem szzvagy ezerves peridusokkal, hanem sokkal intenzvebb frekvencikkal? Hogy vgl is az annak idejn szendvicsosztogatkbl most kztrsasgi elnkk, miniszterelnkk szimblumok lettek? Mirt nem meglep, hogy a vlasz taln abban a vrs hordban leledzik? s ezt a tnyt nem eufemizlhatja, hovatovbb: nem rhatja t semmilyen darabbeli szimblum, semmilyen metafora, semmilyen kp, semmilyen tvitt rtelem. Ez denotatv, konkrt jelents. Ezt pedig hatvnyozottan kpes kifejezsre juttatni a karakteres, m mgis tiszta sznszi jelenlt, a rfordtott, az sszpontostott hatalmas er. gy vgezetl: a szerb zszl zrlati leokdsa is mr csak egy eltrpl, jelentktelen aktus. A trsadalmunk szlte meg a darabot, mint ahogy dikttorait is. Ebben vtkeztnk? Brenner J. Jnos

Photo: Molnr Edvrd

www.danilokis.rs

29

visual
Elsldozs
A projekt az idei TAKT nyri tborn kszlt, s tulajdonkppen egy happening-, avagy performance-mvszetnek tekinthet, fotkkal dokumentlva. Kereteiben illeszkedik a tbor elre megszabott tmjhoz, ami a giccs, m ettl eltekintve nmagban is egy klnll mdium. A projekt kzponti tengelyt az nnep s nnepiessg kpezi, ezen bell egy elsldozs fogalma mozgatja(mirtje, maga a ltezse), s annak tldsztettsge, kitallt s bevett folyamata, szensz ill. szertatrtsbeli alakja.Maga a tma,( mivel megvalsthatsgtl kiindulva) fldhz ragadtnak vlhet, a projekt annl inkbb egy transzcendentlis milit igyekszik teremteni, teht elrugaszkodni vgyik egy elre megrott mozgssorozat vagy cselekmnysorozat ktelez elemeitl, merev szoksaitl, m ettl szabadulni nem tud. Ez vlik a fotsorozat f problematikjv, mozgatelemv, s a kartnyelt bellsok mgttes tartalmv. Karikatrnak is tekinthet, m vletlenl sem a vallst kritizlja, hanem magt az esemnyt, annak a klvilg fel irnyul alakjt, s annak kiss torz kpt vetti ki, felnagytva. A projektben rszt vettek: Modell: St Anna Fot: Srs Lehel Ruha s tletgazda: Klj Adrin

no.9
MARIJA MARKOVI
Moj rad se preteno bazira na crteu, ali je dodatkom boje i izborom materijala dolo do znaajnog preobraaja od onoga to se smatra klasinim crteom i klasinom tehnikom crtea. Moji radovi nisu zavrena dela ve otpoeti procesi koji konstatuju razna stanja tela i duha. Trenutna dela, obojena su najee tekim i munim oseanjima sa kojima se ovek suoava, iako boja ne govori tako. Ta razlika izmeu obojenosti bojom i obojenosti oseanjem igra veliku ulogu u razumevanju mog rada, jer prva obojenost slavi ivot i ovaj proces dok ga druga trenutno konstatuje i konzervira. Svoje crtee-konstatacije, smetam u tegle koje zatim postavljam na vidno mesto, na policu na zidu. Takva vrsta pakovanja jo vie sugerie oseanje skuenosti i vakuma, sukoba razuma i tela koje je u mojim radovima najee predstavljeno u gru ali reeno da pobedi i da se izbori za slobodu. Ove tegle, trenutno, sugeriu pulsirajue take mog linog razvojnog ivotnog procesa, koji svakodnevno pokuavam da to bolje i jasnije prevedem u svoj rad. Konstantno sebe podseam na to dokle i koliko uspeno sam to postigla gledajui ih hrabro ali ne i bez straha, na polici, na vidnom mestu. Nastojim da moj dalji rad nastavi ovom putanjom suoavanja i razotkrivanja i nadam se da u daljim napredovanjem u radu doi i do eljenog raspakivanja.

30

www.danilokis.rs

no.9
VIZUALIZACIJA INTUICIJE
Kolekciju likovnih razmiljanja, slikarske radove uljem na platnu predstavlja Petar Tukan. Uoavamo ih kao apstraktne kompozicije. Radovi nastaju posljednjih nekoliko godina i oituju se nizom intuitivnog injenja. Promatrajui ih u slijedu ine se dijelovima istog ritualnog obreda. Okosnica svih je snaan doivljaj. Piui prije neto vie od godinu dana o njegovim crteima, pokuao sam prenijeti dojam autorovog preputanja kultiviranom instinktu. Taj snani dojam zrcali se takoer iz formata raenih klasinom slikarskom tehnologijom ulja na platnu. U odgovornosti komentiranja Tukanovih slika stalno se moram vraati na impresiju koju ostavljaju uivo, kad ste pred njima, bez pragmatinih fotografskih ili tiskarskih transkripcija. Od snanog dojma ovjeku se poremete misli. Ovaj umjetnik godinama odolijeva poputanju koncentracije pred sukladnou osjeaja i poteza, realnog i izbora kolora, doivljaja i sklapanja kompozicije. Panja da se ne upadne u banalno odlika je ozbiljnih slikara. Ovaj niz je zaista za sladokusce. Petar Tukan stalno prilazi rubu apstrakcije sugerirajui prepoznatljivo. Ples po otrici on izvodi instinktivno i do kraja poteno rabei energiju osobne imaginacije uz znanje koje je stekao na raznim stranama svijeta. Na slikama prevladavaju naslage, namazi boja koje govore doivljaj. Materija postaje stanje. Potez i kolor, znalaki kombinirani, daju vizualnu informaciju koja nije narativna. Ova dva elementa preklapaju se u osobnom stavu, premisi, postupku i rezultatu. Petar potuje gestu. Inicira ju i crtalom i kistom. Remeenje bjeline podloge uvijek je pokret. On zna da potez etkicom ili olovkom materijalizira nesvjesno osjeanje. Snaga geste naslanja se na snagu boje. Autor taj osnovni likovni iskaz, ovisno o raspoloenju ili emocionalnoj potrebi, nadograuje novim slojem. Njime umiruje ili propituje akciju iz prve faze i koncentrira oblik. Koristei sirove boje, rijetko ih prije intervencije na platnu pretvara u tonove. Tek kasniji vizualni doivljaj otkriva bogatstvo mogunosti. Materijalizirana energija poprima oblik mijena koje ni na gotovom radu nisu zaustavljene. Uvijek se osjea potez, govor nakupina. Trenuci su zgusnuti. Ono to se dogaa na povrini nije slika ve akcija. Vizualne iluzije, iskustva iz snova i sjeanja imaju strukturu koja ne moe biti oblikovana konvencionalnom logikom. Razlog tome je postignue odvojenosti od rasuivanja koje ima karakter navika pa utjee na percepcijsku interpretaciju. Tukan vizualizira nemogue mogunosti ali ne eli ocrtavati snove. Situacija je blia seizmografu stanja. Recentno, poodmaklo postmodernistiko vrijeme radnje odvodi nas na podruje dekonstrukcije koncepcija stvarnosti. Tukan uzima klasinu podlogu i klasini ali i drugi materijal i sredstva koja ostavljaju trag i troi ih za svoja promiljanja. Rjeavajui se figurativne narativnosti autor podlogu doivljava na intimni nain. Slikarski akademizam u kojeg, ini nam se, ipak sumnja, on prevazilazi preputajui se instinktivnom. Tako, naznaujui a ujedno demistificirajui trag oblika, uvodi odreenu ironiju spram slike i slikarstva kao takvog. Neki radovi mogu u interpretaciji imati oslonac na moguem pejzau. Umjetnik kao da se bavi kompozicijom. Ona je uvijek izazovna i na rubu doputenog a osnovni izraz postie gestualnim namazima boja. Autor zna zaustaviti trenutak u kojem trag na papiru ili na platnu dobiva likovni naboj. Onaj seriozni trenutak u kojem oblik postaje predmetom nove realnosti, novog znaenja. Odupiranjem dosjetci, kao zavodnici i poputanjem spontanosti i gesti, Tukan ipak kontrolira oblikovanje. Frekvencija elemenata mijenja se od rada do rada i unutar kadra pojedinog rada. Zapisi izlaze iz formata slike. Intenzitet ne prestaje pri rubu osim kad autor to izriito eli. Umjetnik namjerno mijea igru i elemente igre. Potezima i mrljama je, zaustavljenim u nakupljanju ili rasprostiranju, sugerirana efemerna dinamika. Radovi u slojevima sakrivaju pojedinosti. Kao da slojevanje, namaz prekriva umjetnikovo sjeanje. Autor koristi ezoterinost koja je itljiva iz nedefiniranih ali asocijativnih obrisa ili mrlja. Iz zakutaka memorije izvlai i razrauje onirike oblike. Njegov bi se opus, kojeg ovdje predstavljamo, mogao tumaiti interesom za slikarski rad koji prestaje biti prijenosnik slika realnog a progovara o spoznatom pojmovanju promjenljivosti svega u univerzumu. Vizualna euritmija ovdje se pojavljuje u izvedbi a rezultati su neka vrsta zaustavljenih trenutaka.Tukan ovo iskustvo primjenjuje na komunikaciju s likovnom podlogom. Poniranje u izvanosjetilno i kretanje ka spoznaji univerzuma vodi nas teoriji organiziranog kaosa i doivljaju mijene kao stalnog tijeka svih stvari u nama i oko nas. Autor tijek i ritam spaja s osobnim doivljajem i ini ga vidljivim. Izvjestan slikarski automatizam moemo nazrijeti pratei oblike na rubu senzualnog dojma. Petar Tukan se povjerava mediju. On automatizam uklapa u ideju da mrlja moe izgovoriti trenutak. Umjetnik zna da gesta evocira sjeanje. Integriranje poteza, tonova, nakupina postaje akcija koja rezultira artefaktom koji postaje umjetniki predmet u onom trenutku kad unutranjom logikom dijelovi postaju nedjeljiva cjelina. Ovim postupkom autor ukazuje na postojanje stvari u drugom obliku, u obliku osjeaja. Percepcija ovog postava vezana je za razinu imaginativnih mogunosti promatraa. Tukan ne eli nita poruiti sadrajem. On se publici obraa na nivou instinktivnog. Uobiajenu socijalnu interakciju umjetnika i promatraa, izlobu, on koristi za sueljavanje. Ponueno nam je podsjeanje na instinktivno. Od poetka svog opusa Tukan prezire graanske datosti koje opravdavaju zanimanje za umjetnost. On nije interpretator lijepih slika okoline ve je tuma, zavodnik koji nas obasipa mogunostima. Promatrajui radove osjeamo odjeke oblika, shvaamo njihovu nestalnost. Petar Tukan nudi sumnju. On osjea bilo vremena i reagira. Umjetnik trai svijet osloboen represivnih stega intelekta i loginih zakonitosti klasinih pravila. Petar Tukan slika jer osjea potrebu za time ali ne plasira nita to bi moglo pojmovno obavezati promatraa. Mami ga u galeriju da bi ga tamo ostavio samog sa sobom. Puta ga na vjetrometini asocijacija. Umjetnik je tu da bi upozorio. On oblikuje ogledala duha i trai da se u njima ogledamo. Tajnovitost predjela slikareve due preljeva se u spoznaju da ne moramo savreno razumjeti svijet oko sebe ali ga bez obzira na to moemo ne manje voljeti ili barem potovati. Paul Klee: Umjetnost ne prenosi vidljivo, ona stvara vidljivim Autor teksta: Eugen Borkovsky, 2012. Biografija autora: Petar Tukan roen je 9. marta 1978. godine u Zrenjaninu. Srednju kolu zavrio je u SAD, Myrtle Beach High School, Myrtle Beach, South Carolina, SAD. Slikarstvo je diplomirao 1999. i magistrirao 2001. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pohaao postdiplomske studije vizuelnih komunikacija na Hochschule fr Bildende Knste u Hamburgu, Nemaka. Izlagao na mnogobrojnim samostalnim i kolektivnim, selektiranim izlobama irom sveta (USA, Srbija, Maarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Francuska, Nemaka, Holandija). Nagraivan i pohvaljivan nekoliko puta. lan je SULU-a Vojvodine i HDLU-a Istre. ivi i radi u Istri.

visual

www.danilokis.rs

31

visual
...klasszikus pop art, idig jutottunk! (Szllsi Gza)

no.9
Hskonstrukci szimulakrumok
Gyrffy Lszl mvsz bartom megfogalmazsban: A hskonstrukcik rendkvli intenzitsa abban rejlik, hogy megtvesztsig h szimulakrumok, amelyek tulajdonkppen utnzott eredetijk anyagbl kszlnek, s paradox mdon csak annyira tasztak amennyire emberiek. Magyarul, ha szobraim viszolygst vltanak ki, akkor az a valsgra vonatkozik. Alkotsaid nmagukban hordozzk a romlandsg, a htborzongatan szp s a borzalmasan eszttikus magyarzhat sszefondsait. Mi az, ami tged a hshoz, a brhz...mint formlhat anyaghoz vonzz? A szv- s az agymvsz kzl az utbbi vagyok. A projektjeimet kigondolom, nem a bels nem megtesteslsei. Nem hiszem, hogy az tlagosnl jobban vonzana a hs s annak jelents krnyezete. Valjban annyira profn az, ahogy egy ilyen szobor kszl, mint egy kjgyilkossg vagy egy pacalprklt. Fogsokat keresek a kultrnkon, aztn csellel (ez a mvszet) lthatv, kzzelfoghatv teszem az ellentmondsokat. Hsszobraid mennyiben tekinthetk csupn fikcinak? Illetve ehhez kapcsoldva, mennyiben clozzk meg a valsgot, mint effektv hatst? A vilgot modellek ltal prbljuk megrteni, a mvszet is csak egy modell. Ha festmnyt nznk nem az svnyi anyagok elrendezdsvel foglalkozunk, hanem formkat, szneket, figurkat, trtnetet ltunk. Vagyis a kp modell aspektusval foglalkozunk. A kortrs mvszetnek minimum a konceptualizmus ta, reflektlnia illik modell szerepre, fggetlenl attl, ppen mi a tmja. Nem ltom rtelmt svnyi anyagok nvnyi szvetekre val illesztgetsre (festszet), ha ppen nem pontosan errl az gesztusrl van sz (pl. akci festszet). Nem beszltnk mg arrl, hogyan kszlnek hs-szobraid? Mitl ennyire lethek? A megtvesztsig h szimulakrumok. Technikailag a klasszikus popart metdust kvetem (klasszikus pop art, idig jutottunk!). Amikor Pcsett jrtam a Mvszeti Karra, feladatunk volt egy helyi mvszre kihegyezett eladst tartani, illetve dolgozatot rni rla. Schar Erzsbetet vlasztottam, akkor kezdtem el foglalkozni a maszk, mint mvszeti eszkz mibenltvel. Schar gipszmaszkos figuribl kiindulva, feltrkpeztem a gipszlevtelt hasznl mvszetet, illetve mindent, ami ebbl addik: pldul a hiperrealista Duane Hansont, a gipszes George Segalt, s az jabbak kzl a vrmaszkos Marc Quinnt. Br a gipszminta hasznlatnak vezredes hagyomnya van, mgis Rodin idejben fbenjr bn volt. Nem vletlen, hogy a pop idejben bukkant fel szgyentelenl az explicit hasznlata. A krdsre a vlasz: a gipsz megold helyettem minden, szmomra szksges szobrszati problmt. Vlemnyed szerint munkid, a hs-szobrokra, hs projektedre gondolok elssorban, mennyire sokkolak? Illetve clod-e az egyltaln, hogy ltaluk valamifle sokkhatst vlts ki a nzben, befogadban?Ugyanakkor ha ehhez hozztesszk azt a kzhelyeslt igazsgot (vajon tnyleg az-e), hogy mr mindent lttunk, hogy mr minden lehetsges, minden elrhet, s, hogy mr nem reagluk semmire, akkor a befogadknak teljes aptival kellene szemllnik a mveidet, de mgsincs gy. Akkor ezek szerint nem igaz

- Szllsi Gzval Sirbik Attila beszlget -

Szllsi Gza (1977) provokatv mvszete egyedlll hangot t meg a kortrs magyar kpzmvszet testknonban, ugyanakkor knnyedn beilleszthet a nemzetkzi szcna fsodrba, ahol mr az idsebb genercik kpviseli (Joel-Peter Witkin, ORLAN, Cindy Sherman, Gottfried Helnwein, Andres Serrano stb.) megteremtettk a rossz kzrzet s horror kultrjnak posztmodern hagyomnyt a testbrzolsban. Szllsi, a Roham Magazin mvszeti szerkesztje, a nagysiker Taxidermia s pium cm filmek ltvnyvilghoz is nagyban hozzjrult. Szmtalan mfajban kpviselteti magt, de legkarakteresebb vllalkozsa a 2003-ban elkezdett Hs-projekt, melyben nyers llati hsbl varr ssze emberi nemi szervek s portrk prepartumait szimull szobrokat. Tbbek kztt rszt vett a prgai Galerie Rudolfinum Decadence Now! cm nagyszabs killtsn a fent emltett vilgsztrok kztt. A projekt eredeti tervei szerint Szllsi hsszobrai Prga mellett a brnoi House of Art pros killtsn is szerepeltek volna Witkin fotival, de Brno vrosnak vezetsge vratlan politikai dntsvel fellbrlta a kurtorok koncepcijt s visszavonta Szllsi mveit a rendezvnyrl. Ezutn a frissen elkszlt killtsi anyag a budapesti Roham Galriban kerlt bemutatsra, amely fggetlen intzmnyknt nincsen kitve a cenzra meg-megjul, (adott esetben a politikai korrektsg lcjt visel) erinek. Sokban klnbznek a magyarorszgi s a nyugati befogadk? Vannak egyltaln rezhet klnbsgek? Erre j plda a tli, prgai Decadence Now killts (a Rudolfinumban, ez az ottani Mcsarnok), amely tavaly a ltogatk szmnak tekintetben cscsot dnttt, mint kortrs killts. Itthon tbb okbl nem rendeznek killtsokat ebben a tmakrben, a dekadencia tmakrben. Taln, persze nem is a nzk miatt, nem is az rdeklds hinya miatt van ez gy. De szerencsre vannak fggetlen killtterek is Magyarorszgon. Szerinted csak mostanban vlt tlsgosan fontoss az emberi hs, vagy mindig is fontos volt, csak msknt vettnk rla tudomst? Egyfell egy felfokozottan testmnis, a tmegmdiumok ltal is pumplt szexkzpont felfogs ltezik, amely (hs)trgyknt tekint az emberre, msfell mg mindig a keresztnysgben gykeredz, lszemrmes, testiszonnyal s bntudattal kzd vilgban lnk. Az utbbi miatt, a trsadalmunk elfordul attl, ahol megrzi a hall szagt. Amilyen kultusza van a test imdatnak mind a sport, a tpllk, divat s a pornogrfia tekintetben, olyannyira a tabuk krbe soroldik ezeknek az ellentte. Hogy mirt? Hermann Nitsch szerint a hs tnyvel val szembenzs az emberi lt alapvet konfliktusainak egyike, s mita a hssal val kzvetlen foglalatoskods tabuv vlt, pp tabu mivolta miatt, klnsen intenzven reaglunk r rzkszerveinkkel. Szmodra a hs abbl a szempontbl fontos, hogy megmutathass ltala valamit, azon tl, vagy nmagukban ll asszociatv terekknt funkcionlnak a befogad szmra? A hatst, amit a szobraim kivltanak, nem n okozom, egyszeren a hs csinlja. Leginkbb Duchamp-fle talaktott ready made-eknek tekinthetek, ahol az eredeti trgy viszi a htn a boltot.

32

www.danilokis.rs

no.9
a megllapts, vagy a munkidban van mgiscsak valami elemi mdon htborzongat, ami fellrja a fentieket? Mirt van az, ha a mvszet ppen a szex-erszak-hallrl beszl, akkor az problma, de este htkor a Helysznelkben ugyanez meg nem az? A Helysznelk egybknt gy tnik, a mainstream ltal mr meg is emsztett nekrofil erotikra pl. Mindig van egy kliprszlet, amikor a kamera rdeklden krbejr egy legtbb esetben szp, de jl lthatan halott testet, amit ilyen rtelemben igen is eszttizl. Szval ha a mainstream mdiba ez mr belefr, mivel nincsen olyan tabu, amit a popkltra ne tudna meghgni, rtelmetlenn vlnak ezek a szavak: tabu, sokkols, stb... Egy vicces plda: Megkeresett a magyar FHM magazin. Ez egy olyan jsg, amit kzbe vve, frfiak maszturblnak meztelen nkre s drga autkra. Van egy, a mvszetnek sznt floldaluk is, pl. a szarral fest mvsz, a vilg legnagyobb sttkfaragja s hasonlk. Krtek kpeket a munkimrl a rovatukba. Elutastottam a felkrst, gondolvn nekem az jsguk semmilyen rtelemben sem megjelensi felletem. Valahonnan mgis szereztek reprkat, majd megjelent a cikk. Egy jsg, amiben a cscspontot egy vagina kikandiklsa jelenti, nem merte lehozni a ni szobraimat, csak a faszszopsat, azt is azzal az elnnal, hogy kinyilvnthassk sajt homofbijukat. Munkidnak mennyiben clja, illetve mennyiben kvetkezmnye a tabu mint olyan feltrsa, illetve az arrl folytathat diskurzus motorizlsa? Mennyire rdekel tged a mlandsg, vagy pp a hall, a hallhoz val viszony krdse? Kellemetlen dolog, de nem gondoltam arra, amikor elszr ksztettem hsszobrot, hogy halottakat teremtek. Egyszeren szerettem volna az arisztotelszi mimzist s a tudomnyos modell-defincit tvzni. A modell minimum egy tulajdonsgban megegyezik a modelllttal (termszet), vgtelen tulajdonsg egyezsnl elrjk Istent. Ennyire nem voltam nagyratr. Egyszeren az llati hs jobban hasonlt az emberire, mint a k, fa, fm. Mg ebben az sszefrcelt formjban is megdbbenten emberi. Csak halott. Teht a portrim valjban nem l emberek modelljei, hanem halott formjuk. Mikor ez kiderlt, ebbe az irnyba vitte tovbb a projektet. A Szerelmeim cm sorozat csonktott ni medencket formz. k a szerelmeim, akik elhagytak, de maradt utnuk valami a fothoz hasonlatos emlk, esetnkben k maguk, vagyis egy darab bellk, s termszetesen nem vletlen melyik darab. Mennyiben foglalkoztattak ezek a krdsek a filmes projektek sorn? Valamirt minden filmben meghal minimum egy ember, de ez a drmai hats nem rdekel engem. Csak ha mr errl van sz, akkor a korpusz. A Kedvenceim cm sorozatom is errl szl (kitmtt llatok). Tudom, hogy borzasztan fog hangzani, de pldul lttam mg az l tehenet, aminek a fejbrrt mentem a vghdra. Csak az rdekelt milyen kedves trgyat fogok belle kszteni. (Semmilyen vonatkozsban nem ezrt halt meg az llat, a fejbrt kidobjk...) s tnyleg, egyltaln hogyan kerltl kapcsolatba a filmmel, hogy alakult ez? Egyszeren Plfi Gyuri ismerte a munkimat. Nem volt veszteni valja, ha egy mvszeti egyetemista is mg ott sndrg... Egszen pontosan milyen szereped volt a Taxidermia s az pium cm filmek elksztsben? Ha jl tudom a Taxidermia ltvnyvilgt egy egsz csapat alaktotta, mg az pium ltvnyvilgrt fknt te vagy felels. Mennyiben kaptl szabad kezet a rendeztl, Szsz Jnostl, illetve mennyiben hatrozta meg a ltvnyvilg ltrejttt maga a Csthi vilg, mennyire merltl el a csthi vilgban? A Taxidermia dszlettervezje Asztalos Adrienn, CGI trkkzje Kigle Bla, specilis maszkmestere pedig Pohrnok Ivn volt. n a vgn concept and design artist kreditet kaptam. Gyakorlati rtelemben megkaptam a forgatknyvet, s azt tletelhettem, amit akartam, az, hogy ebbl mi valsult meg, ms krds. A film egy hltlan mfaj.

visual
Visszatekintve egy kicsit, tl lett tuprozva a szerepem, de a mvszetembl kiindulva valamirt n lettem rdekes a csapatbl a mdinak. A blogomon egybknt megtekinthet a filmhez kszlt egsz anyag (gezaszollosi.blogspot.com). Az piumba gy kerltem bele, hogy mr gyakorlatilag ksz volt a Lzr Tibor ltal jegyzett dszletterv. a legprofesszionlisabb tervez Magyarorszgon. De Szsz Jnos bevallottan elbizonytalanodott, miutn megnzte a Taxidermit a 2006-os Szemln. Nem dszlettervezre volt szksge, hanem valamire, amit ltott a Taxidermiban, valamire ami kimozdtja a filmet a relis brzolsmdbl. Az hamar kiderlt, hogy Lzrral tudunk egytt dolgozni, mert n nem dszleteket (ami fleg ptszet) tervezek, hanem trgyegytteseket, enterirket, amiknek megvan a film valsgban a szimbolikus kapcsolatrendszerk. Majd a dszlettervez elhelyezi az ltala kitallt terekbe, s a rendez hasznlja, vagy sem. rthet mdon az emberek ezekre az rdekes trgyakra emlkeznek, nem a terekre. A j dszlet az, ami nem ltszik. rdekes md Csthtal keveset foglalkoztam, mert leginkbb ellenfele, Moravcsik professzor volt az n emberem, hiszen az intzetben jrunk! Ha belegondolsz, Brenner-Csthoz a drogos tskjn kvl nem tartozik semmi, de minden, ami krlveszi, az Moravcsik, st belle sugrzik. A folyamat: Gizella naplt r, honnan van annyi papr? Az intzetbl. Mit csinlnak a paprral, paprbl ilyen helyeken? Beteglapot. Mirt van belle sok? Mert nagy, egsz alakos ni test alapminta van rajta, amire lemrik a betegek eltrseit az tlagostl. Ehhez egsz szettk van! A pincben hatalmas tekercsekben ll a szz papr-adatlap. Amikor Gizella nem kap paprt, Brenner oda viszi le, s mteres darabokra r tovbb. A vgn persze ebbl sem ltszik minden, de ott volt, br a forgatknyvben nem. gy volt ez a vzbemrt gppel, a zootrpokkal, a rengeteg frenolgiai gyjtemnnyel, stb. A krnyezetben szerepl trgyak mind Moravcsik valsgt tgtottk ki, egy 19. szzadi ember, aki br jhiszem, de egy letnt pozitivista tuds (a 20. szzadbl nzve prenci), aki ktsgbeesetten prblja a tapasztalati tudomny ltal megoldani a msik skon jelentkez problmkat. Szempontombl nzve egy nagy performasz-akcionista mvsz, akinek az intzete a porond, s a benne lv emberek a jtkosai. Szval ez nem dszlettervezs, hanem visual concept volt. ltalban egy-egy helyi szinten provokatvnak tartott malkots sorozat, egyegy provokatvnak kikiltott alkot ha nemzetkzi hrnvre tesz szert, akkor annak ksznheten szinte egy szempillants alatt szalonkpess vlik. Mit gondolsz errl? Rviden, a Limes 2000 ve ll, s csak nem akar keletebbre menni. Mi a kedvenc trgyad? Most ellenmondsba keveredem magammal, de az emberek jobban rdekelnek.

visual
* nastavak teksta sa 8. strane Odgovor na postavljena pitanja nalazimo u pokuajima osmiljavanja novog/ drugaijeg oblika dokolice, ije primere moemo pronai u ivotu i radu umetnika Nenada Rackovia. Istoriar umetnosti Jea Denegri opisao je Rackovia i njegovu umetnost kao autentinu pojavu to izaziva protivrena vienja. Ukoliko je danas posle potpune legalizacije naela pluralizma u postmodernistikim osamdesetim uopte mogue govoriti o nekoj umetnikoj pojavi kao o alternativi, o nekom umetniku kao marginalcu, onda bi ovi pojmovi mogli, najpre, da se na beogradskoj umetnikoj sceni devedesetih dovedu u vezu sa delovanjem i ponaanjem Nenada Rackovia.1 Ukazujui da se umetnikovo ponaanje esto odvija na otrici ekscesa, konflikta i samodestrukcije, to se odraava i na dela/performanse koje izvodi i stvara, Denegri istie da ih njihova nedoteranost i neartikulisanost spasava od zapadanja u preestetizovanost i predizajniranost. Takvo nedoterano i nedovreno stanje rada Rackovi ispoljava naprosto zbog prirode svog temperamenta koji mu ne doputa ni trena koncentracije, on za oblikovne operacije u koje se uputa jo uvek nema potrebnih tehnikih znanja, no u svemu tome uspeva da doskoi potenciranom ekspresijom, namernim drastinim naruavanjem zakonitosti plastikog sklopa forme dovedene do samog ruba (a esto i prelazei tu granicu) opstanka rada kao samodovoljne umetnike tvorevine.2 Kao autor koji deluje u vie medijskih podruja, Nenad Rackovi je do sada samostalno nastupao u: Galeriji Studentskog kulturnog centra (Transfrontum, 1985; Vanum ka globalnom crnom, 1986; Bogovi kuge, 1989; Tehno metalika tatoo, 1991; Geometrica Ageometric, 1998; Totem Golootokog plemena (performans), 2005; Totalna destrukcija, 2008); Srenoj galeriji SKC (Nekrofagija, 1991), Galeriji Kulturnog centra Beograda (Superstar, 1994), u Galeriji Doma omladine (Kolekcija97, 1997; Made in Hell, 2000; Retrospektiva 1983-2003, 2003); Galeriji O3ONE (Shizomania/Transformance, 2005); Galeriji Remont (Nation of Satan, live act, Doni Rackovi & Bob Miloevi + DJ Ewox, 2007); Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Sadomazohisti iz dubine groba, 2009); Blok galeriji u Beogradu (Nenad Rackovi Lord of The Hardcore, 2010); Inex filmu u Beogradu (Ordinacija #3, 2012); grupno je nastupao: na Oktobarskom salonu (1993, 1995, 2001, 2007), Jugolovenskom bijenalu mladih u Vrcu (Paradoksi vremena, 2000), u Galeriji Doma omladine (Galerija Doma omladine 1995-2004, 2004); Galeriji Studentskog kulturnog centra (Mikropol, 2004; Border Disorder, 2005) Muzeju savremene umetnosti (O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001, 2005), u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Funkshion. Art, Music, Fashion, 2003); bioskopu Rex (Art-vrt, 1994; Pogled na zid, 1996); glumio je u pozoritu (Sveti Nik, Nicholas Edward Cave ivot i veze, Bitef teatar, 1992) i na filmu (Marble Ass, 1995); govorio o Narko-mafiji na talasima radija B92; napisao je romane (Aspirin, 2002; Knjiga recepata, 2002; Nesavladiva pria, 2006). Svoju umetnost ponaanja umetnik od 2000. godine vezuje za klabing i elektronsku (tehno) muziku koju izvodi di-dej (DJ) u klubu ili diskoteci. Senzacije izazvane ritmom di-dejisanja, koji je vizuelno praen vi(deo)-dejingom, podstiu Rackovia da zapone svoj telesni transformans re-akcija na digitalne slike i zvuke. Umetnik se pribliava didej (DJ) pultu na kome se odvija video projekcija (VJ-ing) i, okruen klaberima, zauzima provokativne stavove i poze. Tokom izvoenja klaberskog performansa, Rackovi doputa da se projekcija video dejinga odvija preko njegovog tela, a zatim, prilazi klaberkama, dodiruje ih, grli ili ljubi. Podizanjem ruke, umetnik povremeno komunicira sa di-dejom (DJ), dok u ritmu njegovog elektronskog seta plee na podijumu za igru. Svoju igru Rackovi prekida na trenutak, kako bi popio pie ili uzeo ekstazi. Prenaglaavajui svojim ponaanjem sve one elemente koji su sastavni deo scene beogradskog klabinga, a to su uitak u drogama, pornografiji, seksu i plesu, umetnik javno pokazuje svu opscenost i promiskuitetnost dananjeg potroakog drutva. Od 2010. do 2012. godine svoje transformanse Rackovi izvodi na skejtbordu vozei duu dasku longbord (longboard) ili krai tip daske kruzericu (cruiser), koje u njegovim skejterskim lutanjima gradom postaju pozorina bina i pokretni postament koji istie vozaa.3 Za razliku od preovlaujueg stila izvoenja trikova na skejtbordu, umetnik vozi klasinim, ve zaboravljenim ulinim surf-stilom. Ne radim nikakve trikove sem moje primenjene verzije Olija (Olie) na potezu busa ezdesetpetice prema Ruzveltovoj, dok preskaem leee policajce.4 U skejt park Ue umetnik odlazi da bi se druio sa lanovima skejterskih timova Kobaz (Kobazz), etniks (Chetniks) i Roup (Rope), a ne da veba skejterske trikove, jer njegova specijalnost su vonje duih ulinih trasa Beograda, kao to su: Kneza Miloa; Bulevar revolucije; Vojvode Stepe; Francuska ito mlin; Kapije Beograda Hotel Srbija Ustanika; Koutnjak Hajduka esma Topider Vidikovac Rakovica; Beli dvor Pink Bulevar mira Rudo Gazela; Topiderska zvezda Grafiar Bigz Sajam.5 Rackovi vozi dasku i u svom ateljeu odgurujui se naprednazad od ulaznih vrata do suprotno postavljenog krovnog prozora, i izvodei plesne okrete na dva toka u ritmu muzike sa radija. Ponekad se umetnikovom uivanju u vonji skejta po ateljeu pridruuju i njegovi prijatelji-skejteri, tako da se atelje na neko vreme pretvara u zatvoreni skejt park (indoor skate park), dok umetnikovi radovi (kao to su skulpture od drveta), pokustvo (friider, poret, sudopera) i zidovi ateljea privremeno postaju skejterske sprave za vebanje. Meutim, skejterska druenja u umetnikovom ateljeu (to je zabeleeno u filmu grupe Roup The Art of Fart) ubrzo se prekidaju, jer mlai skejteri postaju poslovno angaovani od strane velikih kompanija (Red Bull, Burn) radi reklamiranja njihovih proizvoda i usluga. Za razliku od njegovih prijatelja koji u skejtingu pokuavaju da pronau unosan biznis i zaradu, Nenad Rackovi ostaje veran svom jedinstvenom stavu/stilu vonje daske radi sopstvenog uitka. Jedino to mi je preostalo je da radim ono to najbolje umem. To je sumanuta brza vonja na protezi sa etiri toka.6 U istom periodu (kada se intenzivno zanima za skejting) umetnik se posveuje pisanju svog etvrtog romana. Posle romana Aspirin (2002), Knjiga recepata (2002), Nesavladiva pria (2006), nastaje roman etiri godinja doba (2012) u kome Nenad Rackovi autobiografski prikazuje ivot umetnika-skejtera. Bio sam opet u SPIDBOLU; u spidu i
1 Jea Denegri, Devedesete: teme srpske umetnosti, Svetovi, Novi Sad, 1999, str. 233. 2 Isto, str. 235. 3 Ivan Tokin, Tokinovi sugraani, Nenad Rackovi, skejter, u Vodi za ivot, Vodi za duu, duh i telo, Beograd, 2010, str. 21. 4 Isto. 5 Isto. 6 Isto.

no.9
bolu, u potrazi za bezimenom drogom dodatnog ubrzanja, u nerazumljivoj elji da se liim svega i da ostanem go i sam. Skejt mi se naao kad niko nije, i ja sam se zbog toga lomio na njemu da bih ga vozio to bolje. A ivot je tren, isti onaj tren potreban da izgubi kontrolu nad daskom i plati jako veliki ceh i to za sve to do tada nisi... A injenice su bile da sam odavno preao etrdesetu i da su mi zubi poeli ispadati od paradentoze; i da sve ono to me je ranije vezivalo za umetnost sada je takva daljina da bi, ukoliko bi se dosegla matanjem, raspala u taki postignua. Suvie kasno sam shvatio da se suzio krug mogunosti za avanturu, ne zato to je ona postala nemogua ve iz jednostavnog razloga to takvu kakvu smo je mi upoznali vreme vie ne trai...7 U pauzi imeu poseivanja nonih klubova, izvoenja ulinog skejterskog slaloma, to je, kasnije, literarno opisivao, Nenad Rackovi je razliitim vizuelnim materijalom prekrivao povrine svog ateljea (mansarde u kojoj ivi i radi). Rackovievi doivljaji kalberske i skejterske scene uticali su na odabir vizuelnog materijala (digitalno tampani posteri, printovi, reprodukcije, fotografije, samolepljive nalepnice, sliice i stikeri), i tragove koje su ostavili beogradski grafiti-majstori sledei umetnikova uputstva. U kasnijim fazama rada Rackovi je zidne povrine ateljea oslikavao motivima izvedenim pomou pigmenata boje, koje je nanosio etkom i sprejem. Meu upotrebljenim vizuelnim materijalom nali su se jo i motivi vezani za Nenada Rackovia i njegov umetniki rad; umetniki prikazi iz istorije umetnosti; nauni prikazi iz enciklopedija; arhitektonski prizori iz turistikih vodia; predstave prirode iz kalendara; likovi (superheroji) iz filmova, animacija, kompjuterskih igrica i stripa; simboli i parole hevimetalaca, pankera i skejtera; apstrakni i figuralni znakovi i oblici. Znaajno mesto na zidnim i tavanskim povrinama ateljea zauzele su predstave ena, koje su preuzete iz filma, animacije, kompjuterskih igrica i stripa; opte i specijalizovane feministike istorije umetnosti. Eksplozivan haos raznovrsnih vizuelnih predstava nastao je spajanjem razliitih (suprotnih) vizuelnih motiva, kao i njihovim izmetanjem (premetanjem) iz originalnog okruenja u druge, opozitne kontekste, ime su se na unutranjim povrinama ateljea dobile paradoksalne kreacije koje se doslovno i varirano ponavljaju. Spajanje, proimanje i preklapanje razliitih motiva pojaano je naknadnim nanosima crvene boje (koja vizuelno izaziva utisak pribliavanja) i plave boje (koja vizuelno izaziva utisak udaljavanja) tako da se u unutranjosti ateljea postigao 3D utisak. Ova virtuelna trodimenzionalnost dodatno je pojaana i kompozicijama koje su nastale kreiranjem perspektivnih i anamorfoznih predstava na licu mesta, kao i umetanjem gotovih (ve unapred stvorenih) perspektivnih i anamorfoznih prikaza i oblika. Naime, u prekrivanju zidova i tavanica ateljea umetnik je kao materijal koristio stikere na kojima su oblici najee prikazani u perspektivi, a ponekad i u anamorfozi (ako su stikeri digitalno tampani kao hologrami). Ovim perspektivnim i anamorfoznim stikerima umetnik je povezivao prethodno postavljene digitalne predstave kreirane od postera, fotografija, reprodukcija, printova i nalepnica, ime je po unutranjim povrinama ateljea dobio vizuelne odnose, koji posmatrani iz razliitih uglova zadobijaju raznovrsna vienja i znaenja. Kreirane prizore, dobijene digitalnim i tradicionalnim miksovanjem, nemogue je konano sagledati. Tako motiv pilule oslikan na zidu ateljea ubrzo smenjuje prikaz rasprskavanja koji zamenjuje spiralna slika vira to postaje srce koje menja boje od srebrne preko roze do zlatne. Brzo treperenje sliica stvara utisak da e prikazana digitalna predstava eksplodirati u svakom trenutku. To je svet slika svet eksplozija! Eksplozija slike sveta i umetnika na milijardu sliica!8, govori umetnik Nenad Rackovi. Moe se rei da je Rackovi umetniki ureivao atelje provodei vreme u cepanju, seckanju, lepljenju i zakivanju digitalnih sliica svih vrsta na njene povrine, koje je, zatim, prekrivao bojenim pigmentima. Poistoveujui umetnost i ivot, umetnik je mansardu oblikovao tako da se stie utisak kao da su zidovi i tavanica sazidani/izolovani od digitalno tampanog materijala i okreeni bojenim motivima. Iako je, u poetku, umetnikova dokolica obuhvatala i klabing zabavu i skejting rekreaciju i kreativno pisanje i umetniko ureivanje ateljea, posle izvesnog vremena Nenad Rackovi je odluio da svoje vreme dokolice troi samo na knjievno i umetniko stvaranje. Politiko- ekonomske posledice srpske tranzicije i svetske krize uticale su na Rackovievo potpuno posveivanje misaonoj i vizuelnoj kreaciji. Ratko Boovi ukazuje da zbog dugotrajne tranzicije i krize u Srbiji preovladava konfuzni ivot pritisnut depresijom i strahom, i estrada koja liena etike i estetike sve potinjava materijalnom interesu.9 Velegrad ne prua nikome oseaj topline i sigurnosti. Tu se od vremena ekstremne krize ostvaruje opasno ivljenje. Iz polusveta podzemlja, iz

7 Nenad Rackovi, etiri godinja doba (citat iz neobjavljenog rukopisa). 8 Virtual-real ID, diplomski film Deana Petrovia odbranjen aprila 2010. godine na Akademiji Braa Kari. 9 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 415.

34

www.danilokis.rs

no.9
provincijskih predgraa, iz velegradske polutame, iz ratnog pakla dojezdili su jahai urbane apokalipse. Kriminal nije samo masovna pojava, koja boji gradsko svakodnevlje crnim i sivim tonovima, ve sve vie postaje sastavni deo urbanog naina ivota. to je najgore, krimogene pridolice regrutuju se meu onima koji tek stupaju u ivot, a ostali su bez perspektive.10 Sve unosnije zanimanje postaje dilovanje narkoticima, to u vremenima krize omoguava lake preivljavanje. Mladi, od kojih se neki zanimaju za di-dejing i skejting, poinju sve vie da se interesuju za krimimalna dilerska poslovanja. Policijska akcija hapenja narko dilera, koja je sprovedena oktobra 2009. godine, odrazila se i na klabing, jer je nemogunost nalaenja (kupovine) spida za posledicu imala smanjenu poseenost klubova. Stie se utisak da dobro zabavljanje/uivanje u razonodi danas najvie zavisi od kvaliteta i dostupnosti narkotika. Srpski klabing i skejting prolaze kroz iste procese degradacije, koje su doiveli engleski rejv pre dvadeset godina i ameriki skejting pre trideset godina. Vremenom su rejverske urke i skejtbording rekreacije prestale da budu sinonim slobode i zadovoljstva, postajui deo kapitalistike industrije zabave i reklamne/narko zarade. Klaberskom igrom kreiranja situacija Rackovi pokuava da oivi ideju pobune protiv vladavine potroakog spektakla namenjenog pasivnoj konzumaciji. Stoga izvoenje svog telesnog transformansa, kao to je, na primer, vebanje skejterskih trikova ispred DJ pulta ili vonja skejta u razliitim klubskim prostorima, umetnik svesno usmerava ka stvaranju aktivnih situacija kao neprekidne igre dogaaja kojima se istie jedinstvenost prolaznih i proivljenih trenutaka ivota. Meutim, Rackovieva nastojanja da izazove afirmativnu klabersku/skejtersku promenu grubo su zaustavljena od strane navijaa koji su poeli da zavode red po beogradskim klubovima. Umetnik je vie puta doiveo neprijatnosti od strane navijaa, koji su ga verbalno i fiziki napadali. Pokuavajui da ostvari model anarhistikog ponaanja na granici izmeu umetnosti ivota i graanske neposlunosti, Nenad Rackovi shvata da danas tako neto nije mogue izvesti.11 Individualne strategije, ma koliko bile inventivne i matovite, promiljene i moderne, mogu postradati u drutvenoj zajednici koja je blokirana ekonomskom krizom i drutvenim neredom. A kad izostane dravna strategija u prevladavanju stagnacije, kao to je ovdanji sluaj, onda neizbeno strada i individualna strategija i ovekovo vreme kao najvanija njegova imovina.12 Stoga umetnik Nenad Rackovi naputa klabing i skejting, provodei vreme u dokoliarskom pisanju i umetnikom radu u samoi svog ateljea. Iako Rackovi vie nije eleo da bude deo beogradske klubske/skejterske scene, ona je, ipak, uticala na karakter njegovog kreativnog angaovanja i intervenisanja. Nekadanji prijatelji (klubski di-dejevi i Roup/etniks skejteri) sada su postali vizuelni/knjievni prikazi, to se u obliku digitalnih printova i autobiografskih seanja nalaze na povrinama ateljea i umetnikovim literarnim opisima. Realizovani skromnim materijalnim i novanim sredstvima, knjievni/ umetniki radovi su nastali u vremenu u kojem se siromaan umetnik usudio da ue u bogati svet klabinga i skejtinga. Povrine ateljea stvaraju slobodne asocijacije, iz kojih se moe naslutiti ivot i sudbina umetnika na poetku 21. veka. Unutranjim oblaganjem zidnih i tavanskih povrina, mansarda je istovremeno postala Rackovieva zatitna izolacija od vlage i hladnoe i zatitno utoite od praznine i nerazumevanja ovog sveta. Provoenje dokolice u pisanju pikselima (digitalno tampanog materijala), pigmentima (boje i spreja) i reima (otkucanim na staroj pisaoj maini), uinilo je da se unutranjost Rackovievog ateljea razvije u digitalnu sliku od 360 stepeni. Postajui digitalno-vizuelno-narativni ringipil, odnosno digitalni roman u slikama ili digitalna slika-roman od 360 stepeni, umetnikov atelje nosi ideju panorame 21. veka. U potpunosti okruen sveobuhvatnom panoramskom slikom koja prevazilazi dimenzije njegovog vidnog polja, posmatra je u ateljeu podvrgnut opseni, jer ne moe da poredi viene prikaze ateljea sa prikazima spoljanjeg sveta. Kao odrazi umetnikovih opaanja i oseanja, strasti i afekata, ovi panoramski prikazi postaju primer digitalizovanog naina miljenja u slikama. Istiui da digitalne slike trebaju da budu zasnovane na oseajnosti (3D oseajnost), umetnik Nenad Rackovi svojim ateljeom donosi ideje za njihovo novo/
10 Isto, str. 303. 11 Ivan Tokin, Tokinovi sugraani, Nenad Rackovi, skejter, u Vodi za ivot, Vodi za duu, duh i telo, Beograd, 2010, str. 21. 12 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 388.

visual
drugaije promiljanje. U sutini, ja sam promenio medij prikazivanja, tj. pokazivanja. Umetnost i tehnologija donee mutaciju novih zanimanja. To je totalni instant art, to je novi svet... Ako je to ve tako, da li je umetnika ideja ono to vezuje sve u ovaj moj 3D folder ili je to emocija? Nije ostalo nita drugo vredno osim ljudske intime da se pretoi u ivu energiju.13 Umreavajui digitalne i telesne/oseajne prikaze stvarajui panoramske 3D svetove, umetnikov atelje istovremeno daje odgovor na pitanje koje postavlja Divna Vuksanovi: Kako je mogue realizovati kreativnu i alternativnu praksu u doba sveopte digitalizacije i komercijalizacije? Jednu od mogunosti Vuksanovieva pronalazi u ovladavanju tradicionalnim umetnostima i vetinama, to podrazumeva povratak telu/ruci, tj. rad i stvaranje rukama, kao to je kaligrafija, ikonopis, grnarstvo, tkanje, runa radinost, tafelajno slikarstvo, runo izvedena grafika, vajanje u glini...14 Rackovi u svom ateljeu radom ruke i tela od digitalno tampanog materijala kreira svet po svojoj meri u kojem se preputa klaberskoj/skejterskoj dokoliarskoj igri. Runo/telesno razvijajui digitalnu sliku od 360 stepeni koja po potrebi moe postati i skejt park, umetnik Nenad Rackovi postaje homo autocreator i homo ludens 21. veka. Moe se rei da u dananjem New$ Age15 vremenu, u kome je glavni pokreta materijalni interes ($), koje karakterie vladavina informacija (news) i sve vea upotreba novih (new) digitalnih medija i tehnologija, atelje Nenada Rackovia postaje primer novog/drugaijeg naina provoenja dokolice u umetnikoj kreaciji/intervenciji. Svojom umetnou i nainom ivota, Nenad Rackovi pokazuje da dokoloariti, tj. provoditi vreme u dokolici, znai otvaranje i preputanje nepredvidljivim, neodreenim znaenjima ivota shvaenog kao beskrajno kreativna igra. Potvrujui Boovievo shvatanje da ivot nastaje u dokolici, a jenjava u dosadi16, Rackovi provodi dokolicu u stvaralakom samopotvrivanju (kroz kreativno pisanje i umetniko stvaranje), prevazilazei vreme/prostor monotone ivotne realnosti. U usamljenikom vremenu/ prostoru dokolice, umetnik se preputa svom umnom i umetnikom stvaralatvu koje se afirmativno suprotstavlja vladavini potroakog drutva, masovne kulture i industrije zabave. U radu je opisana dokolica Nenada Rackovia, koja je postala vreme umetnikovog kreativnog prepoznavanja kroz literaturu i umetnost, kao i prostor njegovog stvaralakog sazrevanja kroz knjievne i vizuelne kreacije. Omoguujui Rackoviu trascendenciju u drugaije svetove um(et)nih transformansa, dokolica je podstakla njegova oseanja/ poimanja individualne slobode stvaranja/ivljenja. Provoenje dokolice u razvijanju i usavravanju svojih intelektulanih i kreativnih potencijala uticalo je, isto tako, i na formiranje umetnikovih kritikih stavova prema drutvu koje podstie masovnu potronju i pasivnu zabavu. Stoga, ostajui veran svojoj kreativnoj klaberskoj igri stvaranja situacija i sumanutoj vonji daske radi sopstvenog uitka, umetnik Nenad Rackovi u dokolici svoga ateljea ispisuje digitalno-vizuelno-narativni ringipil, to postaje primer ostvarenja novog/drugaijeg/alternativnog ivotnog stila/umetnikog stava u New$ Age vremenu sveopte digitalizacije i komercijalizacije. Olivera Eri
LITERATURA Boovi Ratko, Od dosade do dokolice, u Socioloka lua I/1, Filozofski fakultet Niki, 2007. Boovi Ratko, Tiina dokolice, Beograd, 2010. Krivokapi Nataa, Slobodno vrijeme i masovna potroaka kultura, u Socioloka lua II/1, Filozofski fakultet Niki, 2008. Tokin Ivan, Tokinovi sugraani, Nenad Rackovi, skejter, u Vodi za ivot, Vodi za duu, duh i telo, Beograd, 2010. Tomi Zorica, New$ Age, Beograd, 2009. Vuksanovi Divna, Filozofija medija 2, Beograd, 2012.

13 Virtual-real ID, diplomski film Deana Petrovia odbranjen aprila 2010. godine na Akademiji Braa Kari. 14 Divna Vuksanovi, Filozofija medija 2, Beograd, 2012. 15 Zorica Tomi, New$ Age, Beograd, 2009, str. 15. 16 Ratko Boovi, Tiina dokolice, Beograd, 2010, str. 130.

Impressum
Izdaje/Kiad: Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralatvo Danilo Ki, Subotica / Danilo Ki Ifjsgi Kulturlis Alaptvny, Szabadka Za izdavaa/A kiadsrt felel: mr Branislav Filipovi Glavni urednik/Fszerkeszt: Ana Patari Likovni urednik, prelom/Vizulis szerkeszt, nyomdai elkszts: Daniela Mamui Redakcija/Szerkesztsg: Orsolya Bencsik, Teodora Savi Popovi, Dejan Matlak, Vanja Suboti, Davor Bai Palkovi Logo Karton: Miroslav Lazendi tampa/Nyomda: tamparija Minerva, Subotica E-mail: office@danilokis.rs

Tira: 2000

Evet Makk

ISBN 978-86-86301-07-9